Naslovna 
Prijepolje Tekstovi 50 godina grada
Prijepolje Tekstovi 50 godina grada | 50 godina grada |
|
|
|
| Autor Demir Podbićanin | |
| 21.02.2008. | |
|
Ukazom Prezidijuma Narodne skupštine Srbije, Prijepolje je 19. oktobra 1949. godine proglašeno GRADOM Nema definicija naučenih napamet kad je reč o gradu. On je grad onoliko koliko si ti u njemu autentični građanin. Grad je, pre svega, mesto u kome ljudi žive i kome ljudi daju svaku sadržinu i smisao. LJubav koju žitelji grada osećaju prema njemu, čini grad lepim. Briga i pažnja prema gradu, čine grad prijatnim. Navike, običaji, određena pisana i nepisana pravila, čine grad specifičnim. Pedeset godina... Moralo se od nečega početi. Recimo - od sokaka i uličica, koje su nekada delile Grad na mahale i čaršiju, na kojoj se dešavao sav “poslovni” život, satakan od dućana, mahom ćepenaka, ponešto zanatlija i trgovaca i po kojom mehanom. Grad je bio sav u prašini leti, kad se navali “bugija” s Prla, a zimi u blatu, kad počnu da jurišaju potoci ka malom Gradu koji bi se sav preplašen zgrbio među brdima. Tako je to bilo pre 50 godina, čega će se sećati i pokojni slikar Mića Popović, kad je prvi put prošao kroz Prijepolje. Gradski oci su doneli odluku da sa glavne ulice nestanu rupe i blato i tako je Prijepolje dobilo kocku. Bili su Prijepoljci ponosni na kocku. Ličila je ulica na gradsku, na ulice kakvih je bilo po varošima Srbije. Pa još i rasveta... Priča o Gradu je neodvojiva od priče o njegovim zanatlijama. Bilo je opančara, obućara, mutavdžija, kovača, abadžija, berbera, sedlara, grnčara, poslastičara, fotografa, leblebdžija, časovničara, ćurčija... Bilo tih zanatskih radnji, sve duž glavne ulice, registrovanih s početka pedesetih. Zanatlije su bile sastavni deo Grada. Naravno, nestajaće ih postepeno. Nestaće terzije, za koje se kazivalo da imaju lep zanat, nestaće kazandžije i kujundžije, više nikom nije trebalo bakreno posuđe, niti ukrasi za kosu. Nestaće mutavdžije, nije više bilo vreća, ni bisaga, ni zobnica. Bojadžije će odolevati napadu, po koji kovač. Od ćilimarskog zanata neće ostati ništa čim su prvi tepisi ukrasili sobičke i proterali živopisne ćilime, serdžade, šustikle. Pedeset godina u Prijepolju će se najviše zadržavati berberi, po neki obućar, po neki zlatar i redak časovničar. Tako Grad napušta ovaj vek gotovo bez zanatskih radnji. Pre pedeset godina znalo se da se kultura, istorija, arhitektura čuvaju zarad kontinuiteta života koji tako ima svedočanstva o lepotama i strahotama vremena koje prolazi i ostavlja svoje neizbrisive tragove na gradove i ljude. Donoseći, a često i odnoseći sa sobom... Tako, malo pošto je Prezidijum Narodne skupštine Srbije Prijepolje proglasio Gradom, gradska vlast je upriličila intenzivne radove na obnovi vrednih spomenika. Najpre, naravno, Mileševe, čiji su zidovi bili ruinirani. Odmah je popravljena Sahat kula jer, rekoše, njen sat nije radio samo za vreme okupacije. Odmah je popravljen i spomenik Oslobodiocima u Vakufu, kao sećanje na majora Iliju Radovanovića Granatu. Gradi se Park Heroja, konzervira se jedinstveno svedočanstvo stradanja i podiže spomenik 4. decembar. Konsultuju se stručnjaci. Etnolog Rabija Hasanbegović piše da se moraju neke stare i retke kuće zaštiti jer one svedoče o vremenu, načinu života, odnosima prema ženi i komšijama. To su kuće koje imaju kapidžike, haremluke, hamandžike, koji su bili preteče kupatila, koje imaju raskošne kamerije i doksate, avlije sa cvećem i voćnjacima. To se odnosi i na konake i čardake, hamame kao i jedinstveni karavan - saraj u centru grada koji je prava retkost. Spominju se, pre pola veka, Hadžipetrovića han, Mezildžića konak, Veseličića kuće, Minića han, čardak Zejnila Jukovića, star 250 godina, Rušidagin han... Jedno od prvih preduzeća u Gradu bilo je Autostransportno. Ono je vršnjak Grada. Bio tada jedan autobus i dve linije. Išlo se do B. Polja, Pljevalja, malo do Sjenice i Priboja. Posle i do Beograda i Sarajeva, i Užica. Putovalo se satima ali šoferi su bili najomiljeniji ljudi u gradu. O njima su se i legende pričale. Blatnjavi ili prašnjavi grad, šćućuren u svojoj izolovanosti i slabom druženju sa svetom, slušao je priče šofera otvorenih usta. Priče o drumovima, gradovima, ženama i kafanama, pevačicama i konobaricama su bile ko nikad dosadna serija koju je gutala doživljaja gladna varošica, koja je htela da postane Grad. Prijepolje tada imalo i svoju Autobusku stanicu. Bila ona kod čuvenog hotela “Polimlje”. Pa kad putnici stignu, pa se raskomote uz ćevapčiće na terasi što gleda na Lim... Bila to gradska reprezentacija... Posle dobili novu Autobusku dole, ispod varoši. Bili tu peroni, čuvena biletarnica u kojoj vam je još čuveniji Kadro mogao srediti za mesto kod vozača. Bio i bife. Tu su šoferi nastavili svoje priče, ovoga puta začinjene specijalitetima sa banja i mora jer su drugarice bile neodoljive sa trajnim onulacijama i cicanim haljinama. Bivalo toga... Onda je srušena Autobuska i nikad više Grad nije dobio Autobusku stanicu. Dovijalo se, kisnulo se, putnici cvokotali, izbacivali ih i ubacivali uz put na malobrojnim linijama. Posle pedeset godina ostale su ona za Niš i ona za Novi Sad... Kad spomenusmo hotel - to je za Prijepoljce uvek bio “Polimlje”. Izdizao se iznad korzoa, na sred Grada i sve se dešavalo u njemu. U vreme kad je Prijepolje postalo Grad, o tom hotelu se pisalo: “Po svom unutrašnjem uređenju retkost je u ovom kraju. On ima sve uslove da bude reprezentativan hotel”. Ipak, biće ga glas da ima mnogo onih što vole da bekrijaju, da je previše meraklija, stići će i afere i sve će ići u pravcu novih ambicija i novih hotela. Prijepolje će dobiti nove hotele ali to nikada više neće biti To. Ili “ono nešto” gde je grad pevao, plesao, ogovarao, proslavljao, zabavljao se... Pedeset godina kasnije prijepoljski hoteli služe kao udobnija varijanta šatorsko - vašarskih kolektivnih privatnih zabava. Hotel više ne postoji kao mesto Grada gde se večera, druži, pleše, ogovara. Više nije - sastajalište. Prijepolje je imalo pre 50 godina Bioskop. Grad je pričao o filmovima. To je bilo drugo sastajalište. Onda je bioskop nestao. Prikazuju se filmovi u neadekvatnoj sali ali o filmu više niko ne priča. Grad je pre 50 godina imao knjižaru. Zvala se “Progres”. I moglo je da se kupi knjiga, prestižnih izdanja. Danas u Gradu ne može nigde da se kupi knjiga. Svi pokušaji entuzijasta završili su se - zatvaranjem radnje zbog nerentabilnosti. Grad ne kupuje i ne poklanja knjige. Pre 50 godina Grada je imao mesto gde su se okupljali čuveni plesači.. Kafanu “Brijeg”. Tu je do inertnih Prijepoljaca stizao džez, bosa nova, tvist, mambo i ostale okretne igre. Kažu da se donosila stolica od kuće. Takva to gužva bila. Danas u gradu ne postoji ni jedno mesto gde se pleše. Uz bilo koji ritam. Prijepolje je pre 50 godina imalo svoje Kulturno umetničko društvo “Branko Radičević”. Bili pevači, svirači, negovalo se pozorište i recitovanje, pevalo se u horu, imao orkestar. Danas od toga nema više ništa. Stizala u Prijepolje profesionalna pozorišta iz Titograda, Zrenjanina, Niša, Novog Sada, Užica... Danas ne svraća ni jedno. ^ak ni amatersko. Pedesetih godina u Prijepolju koje je silno želelo da bude Grad, osnovano je Društvo prijatelja dece. U sklopu društva, pokrenuta je inicijativa da 7. juna bude Dan dečje radosti. Tada su deca priređivala karneval i “maškare” su išle celim gradom. Bila je to najlepša demonstracija radosti, kroz radost odrastanja, igre,. mašte i nade. Neko se sedamdesetih godina setio da nam to, nekako, i nije neophodno... Pola veka jednog grada. Sve je sadržano čak i u onome što se na oko izgubilo. Grad čini ono nešto što se zove “duša”. Ako Grad ima male zahteve - to ga čini i malim Gradom. Indira Hadžagić
|
| < prethodni | sledeći > |
|---|
Vremenska prognoza
| ||
Kursna lista
Anketa
Dr. Love
Emisiju Telenor DR. Love možete slušati ponedeljkom od 17-19h.
Poruke se šalju na SMS broj: 069/2444-789.
Nagradna igra!
Ko je prisutan?
Na sajtu je 3 gosta/ijus i 1 član/ova online.Imamo ukupno 2508 član/ovas registrovanih članova.
Statistika
OS: Linux mPHP: 4.4.7
MySQL: 5.0.51a-community
Vreme: 13:06
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
članova: 2508
članaka: 212
Web linkova: 4
Posetioca: 143459
Mali oglasi »
Žute strane »
WebMail »
TV program »
Adresar »
Copyright © 2004 - 2008 Prijepolje Online - Internet Portal Grada Prijepolja. |
Privatnost
| Uslovi korišcenja |
Impressum
Navigacija: Naslovna |
Registracija |
Pošaljite vest
Izrada i dizajn:
Demir Podbicanin (CMS v1.1)
