Naslovna 
Prijepolje Tekstovi Prijepolje kroz dvadeseti vek
Prijepolje Tekstovi Prijepolje kroz dvadeseti vek | Prijepolje kroz dvadeseti vek |
|
|
|
| Autor Demir Podbićanin | |
| 21.02.2008. | |
|
U prijepoljskoj kasabi, duž čaršije, jedna ulica i po koja fina kuća, nošnja je tradicionalno orijentalna, i posle prve decenije dvadesetog veka, bejturan još miriše, po uskim sokacima. Čarls Siberger pravi prve pokretne stepenice tamo negde u svetu. Kakvim su se igračkama igrali klinci po sokacima - teško je govoriti ali je 1902. godine ruski emigrant kreirao prvog plišanog medveda i nazvao ga po Teodoru Ruzveltu - Tedi. Tedi je postao jedan od simbola ovog veka. Iste godine pričalo se nešto o hormonima. A Prijepoljci? Oni će i dalje kupovati drva natovarena na brdske konjiće, dok će Harli i Dejvidson osnovati svoju čuvenu fabriku motora. Prijepoljci u to vreme nisu mnogo ljubili čaj, osim kad ih “prifati” kakva boleština, pa se pio ili privijao ranjenik, malo macine trave, a lipa je bila zgodna za preznojavanje. Baš nekako u to vreme izvesni Saliven već je služio gostima čaj u vrećicama. I dok ničim uznemiravani u svojoj dubokoj neinformisanosti Prijepoljci najrađe divane na sred kaldrme - Edison je već pronašao zvučni film! Bila je 1910. godina. Kakve su čarape nosile Prijepoljke, te 1910. godine? Teško je zamisliti a kamoli tražiti kakav zapis jer se ovde o ženama zborilo samo ako je šta na sramotu. A jedre Nemice već su nosile svilene čarape. 1911. svet osvaja film. Do nas ne stižu vesti čak ni karavanima što svraćaju u Rašidagin ili Hadžipetrovića han. Trgovci nemaju “habere” o tom kinematografu, a u Holivudu se gradi prvi filmski studio. U Parizu se šepuri prva neonska reklama. I dok na jedinoj prijepoljskoj ulici niču ćepenci sa sirotinjskim bakalukom - u Kaliforniji se te 1912. godine otvara prva samoposluga. U gradu, u toj prvoj i drugoj deceniji veka, kod nas se retke lepe i velike kuće. Imaju ih begovi i age i po koji dobar trgovac. Avlije kriju ženskinje i cveće iza moćnih kapija sa alkama, a ašikuje se kad se pogase fenjeri. I dok žene sede u kući - prva žena je već skočila s padobranom. Rat je počinjao a svet je počeo da se zakopčava rajsferšlusom. Dokoni su se fotografisali. Poneko i u boji. Dok vojne udaraju po gradu i oko njega, upravo te 1916. Ajnštajn je obznanio teoriju relativiteta, a koka - kola lansira svoje čuvene “erotične” boce. Prijepoljci će saznati da su 1917. godine prvi put bačene bombe iz aviona, a da su se na frontovima pojavili nekakvi tenkovi. U Rusiji se zbila revolucija. I dok prijepoljsku čaršiju čine dućani sarača, kondurdžija, voskara, kujundžija, berbera i pekara - u svetu se jaja mute mikserom, svira se džez u zadimljenim barovima i liže sladoled na štappiću. Otvaraju se prve radio stanice. Kod nas se osim telala poslom mogao pohvaliti i čuveni - čajo! Da. Kako reče jedna definicija - kad smo uplašeni mi pucamo a kad smo nostalgični mi pravimo fotografije i uporedo sa fotografijom Lima koji teče u svoj svojoj živopisnoj divljini, Prijepoljci su se brijali u svojim berbernicama, u koje su prvo stizale sve novosti, a odatle se širile i lepe i ružne vesti, hvalilo se uretko a kudilo češće, Šik pravi prvi električni brijač. U Vimbldonu se igra prvi teniski turnir, a Prijepoljci igraju tu i tamo klisa. Dame po svetu brišu svoj nosić papirnim maramicama, a Prijepoljci nose svoje čuvene “mendilje” za sve prilike, a devojke vezu srmom svoje muslinske maramice. Musava prijepoljska deca buljiće u to vreme u automobile koji prvi put stižu iz Beograda sa lekarima koji su stigli da pregledaju od čega poboljeva narod, a Lindberg je već preleteo Atlantik. Koja se muzika u Prijepolju slušala? Ona istiha, uz saz, tamburicu, malo talambasa, po koje ćemane, po neka harmonika i klarinet, sa dairama na kraju, kad je najbolje. Svet hrli u bioskope da gleda film “Pevač džeza”. Godina je 1927. I dok ova oblast biva čas sandžak, čas banovina, čas srez i to beše glavna briga - svet razgovara preko Atlantika i to telefonom. Tri minuta razgovora koštalo je 75 dolara ili polovinu cene automobila, a najpoznatiji su i dalje “fordovi” modeli. Prijepolje otvara hotele. Uskoro i fenjere zamenjuju sijalice. Amerikanci žvaću žvake. U Prijepolju izlazi prvi broj prvog lista “Sandžak”, a u NJujorku, koju godinu ranije, prvi put se emituje televizijska slika. 1932. Prijepoljci će videti prvu izložbu slika. Po svetu se cigarete pale “zipovim” upaljačem, veš se pere deterdžentom. Sagrađena je najveća zgrada na svetu - Empajer stejt bilding ali se tek pripremaju arhitektonska čudesa Korbizjea, Mis van der Roja i Gropijusa. I dok mi gledamo slike Piva Karamatijevića sa izmučenim likovima zaostalog i ubogog Sandžaka, svet gleda slike nadrealist, a Salvador Dali je dizajnirao sofu u obliku usana najporočnije glumice - Me Vest. Evropa gleda “Plavog anđela” i Marlen Ditrih čije su noge procenjene na milion dolara. Kod nas dobro napreduju i berićetno se razmnožavaju koze. Kod nas pošta stiže kad dođe, a svet se dopisuje avionskom poštom. U modi su najlon i limenke piva. Godina je 1934. Mi pijemo po koji “klake”’ i “kabeze”. Održava se filmski festival u bajkovitoj Veneciji. Gradom odjekuju udarci kovačkih čekića s Vignjeva, a Folsvagen proizvodi svoje najpopularnije auto - bubu. I dok mi krčkamo u tendžarama i zemljanim loncima, po ćasama grebemo ili stružemo po retkim tanjirima, u svetu se jela spremaju u teflonskim posudama. Godina je 1938. Po gradu se malo šeta, mlađarija za fina vremena i pleše u crkvenoj porti, svira pleh muzika i Gajretovi tamburaši, sirotinja prosi, a studenti opominju da će biti rata. Meraklije i dalje obilaze “slatku kuću” gore, u Vakufu, pijuckaju fić, izmišljaju hajgare, a vidi se da ide da ne valja. U gradu ima i po koji “radion” pa se čuju i vesti. U gradu i po koji komunista. Rat je već počeo, Poljska je sabijena u geta, ali svet gleda “Prohujalo s vihorom” jer šta je rat kada je ratni profiter - Klerk Gebl. Sigmund Frojd je lepo video šta će da bude kad iz prostog naroda pokuljaju frustracije, kad se otrgnu svi kompleksi i posustanu odbrambeni mehanizmi. Počinje bal vukodlaka i vampira, nakaza, perverznjaka svih vrsta, koji tek u ratu ubeđuju sebe da su dobili ono što im priroda nije dala - odliku muškosti. Oni koji se najviše plaše - oni najradosnije drže pušku i pucaju. Rat je karneval kukavica. Sve će to komentarisati i Zeka Dugouško. Tad je prvi put prikazan omiljeni crtani film u svetu. 1945. svet je dočekao sa 38 miliona mrtvih ljudi. Amerikanci su bacili atomsku bombu na Hirošimu i Nagasaki. Iste te godine biće osnovane Ujedinjene nacije da spreče svaku mogućnost ponovnog ubijanja. Osnovan je i Međunarodni monetarni fond. I u Prijepolje je stiglo - oslobođenje. Grad je tokom rata bombardovan 16 puta. Sandžak će te godine prestati da postoji kao ekonomska i politička teritorija. Nova vlast počeće da sprovodi svoje mere - da ljudima otima svojinu i deli je - narodu! Mnogi ugledni Prijepoljci ostaće tako bez dućana, kuća, zemlje. U to vreme, Italijani se vozaju - vespama. U Parizu izazivaju senzaciju prvi kupaći kostimi. U Kanu je osnovan još jedan filmski festival, a Rusi su otvorili prvi nuklearni reaktor. U Prijepolju entuzijazam, akcije, nada, ali i podozrenje. Sve se izmešalo u vremenu velikih promena. Etiketiranja, prebezi, pisanja i brisanja biografija. Osvetoljubivost. Prvi kolonisti odlaze u Vojvodinu da se uče - radu. Prijepoljski srez tada ima 13.520 muškaraca i 14. 510 žena. A kad Lim zaledi - kome treba “vespa”?! Svi na sličuge od Katoličke do Ušća! Te 1947. svet je otkrio mobilni telefon ali će ući u upotrebu tek 1983. LJudi će poleteti supersoničnim avionima. Staće u priču i kalašnjikov - najpopularnija puška ovog veka. Pojaviće se i džuboks i long plej ploče. Bila je 1948. Mi smo odlučno rekli NE Staljinu, a to je značilo novo brisanje i pisanje biografija, nove prebege, nove špijune i osvetnike. Jer ko nije uz nas - taj je protiv nas - to je bilo naše geslo! Cinkaroši se množe. Ali trebalo je graditi. Pa osnovasmo prvo preduzeće “Rad”. I mi te 1948. dobismo prvog pravog doktora Sima Simatosa - Grka, a svet je svoje bebe za budućnost već uvijao u pelene za jednokratnu upotrebu. Leti se avionima na mlazni pogon, a mi dobijamo Autotransportno preduzeće i uživamo u blagodetima putovanja jer se više ne pentramo po kamionima. U gradu je preko 70 odsto nepismenih. Dok se u Edinburgu osniva najpoznatiji pozorišni festival, mi pravimo skečeve po zadružnim domovima. Omiljeno je “Sumnjivo lice”. U tom ćemo proslaviti i prvu petoletku. Sve uz kolce, šljapa, šljapa, po blatu. Pre tačno pola veka, u svetu je neko muško prvi put operisano da bi postalo žensko! A mi smo dobili prvu fabriku - “Korušku” gde sve žensko krenu da se zaposli, i da dobije pogrdnu etiketu “fabrikuša”. I dok žene noću ili pred zoru, blatnjavim ulicama, po mraku idu u svoju fabriku, a od mraza i kiše štiti tanka marama i kakve teške cipele, a noge se modre od zime - u Londonu je održan prvi izbor za - Mis sveta! Bila je 1951. godina. Dobijena je prvi put struja na bazi atomske energije. A mi smo gradili prvi dalekovod. Posle će Prijepolje dobiti i svoju štampariju, a te 1953. svet će prvi put da lista “Plejboj” i da blene u gole žene na stranicama novina. I dok svet lista “Plejboj” mi jedemo tulumbe i baklave kod Ahma i Naila u slastičarnicama. O golim ženama se kod nas glasno još ne govori, a istina slabo su se golatile i prikazivale i kad je nužno. Sistem - krpa na glavu i ljuljaj javore! Vatson je otkrio te godine strukturu DNK, a mi imamo mnogo gušavih u kraju pa je doneta odluka da se upotrebljava samo jodirana so. U svetu se prvi put proizvode kompjuteri za masovnu upotrebu, a kod nas majstor Cvrkotić pravi šporete kako bi se narod odmakao od otvorenog ognjišta. 1954. Prijepolje ima 6 pekara, narod čeka u redu, gura se, hleb se deli preko veze, a u svetu je otvoren prvi “Mekdonalds”. Verovali smo da zaostajemo za svetom barem 50 godina ali da ćemo ga stići. E, ti što su nameravali da sve to stignu bili su u to vreme: neočešljani, vašljivi, nepodrezanih noktiju, neočišćene obuće, šugavi, neokupani, sem dva - tri puta godišnje. Neki ni gaće nisu nosili. A neki su ih retko prali. Vode se akcije besplatnog lečenja od sifilisa, tuberkuloze, mikoze. Crnotravci uče Prijepoljce da prave ciglu. Slabo se jede i voće i povrće. Još se prodaju kapom kao merom. Hodžini zapisi su popularniji od svakog doktorskog recepta. A Volt Dizni osniva u kaliforniji Diznilend. U tom će se pojaviti i Elvis Prisli. Svet će mrdati kukovima. A nadobudni seljačići kao omladinski aktivisti organizuju čuvene igranke - muzika obezbeđena! 1957. pojavljuje se prvi put slika tamne strane Meseca i neprevaziđena lutka - Barbika. Mi u Prijepolju oblačimo cic i porhet, nemamo kanalizaciju, učimo se dubokom oranju i ništa ne znamo o skejtbordu. I dok se svet divi prvim kreacijama Iv Sen Lorana - kod nas u mesari otkriveno bobičavo meso koje je uredno zakopano i poliveno određenom kiselinom. Vlasnik će te 1959. sa ženom krenuti da otkopa tele, ne bi li meso vratio u radnju. Da ne šteti! Sledeće godine dva hakera prave prvu kompjutersku igricu. Prvi put se pojavljuje pejsmejker. Mi imamo 1700 radio aparata. Grad metlom čiste 4 čistača. Gagarin leti u kosmos. Mi dobijamo bolnicu, oduševljeni što u sobama ima lavabo sa tekućom vodo. 1962. pronađeni su prvi silinonski implanti za grudi. A kod nas presrećni bolesnici uživaju u udobnosti bolnice koja ima prvoklasnu posteljinu, a svaki muški pacijent pidžamu a ženski spavaćicu. U svetu je lansiran prvi kompjuterski program koji koristi “njindonjs” a mi imamo 24 automobila u gradu i jednog jedinog ekonomistu. Ali imamo mnogo ambicioznih. I nepismenih. I gde god naćeš zgodno mesto roćaka zasadiš kao investiciju za budućnost. U školama imamo 14 odsto stručnih nastavnika u predmetnoj nastavi. Bila je 1965. godina. Imamo tada 2 stomatologa što je značajno za kraj koji ima jedan od najvećih procenata ljudi sa lošim zubima. Nije ni čudo kad je u gradu čak 8 poslastičarskih radnji. Nemamo sapuna, pirinča, ni kreme za cipele ali imamo pištolja. Za godinu dana kupljeno je 365 pištolja i samo 140 plugova. Glavni urbanisti su krenuli u rušenje retkih kuća na glavnoj ulici, uništavajući tako svaki trag o jednom vremenu i ljudima, pa pored takvog vandalskog odnosa nije ni čudo da je jedno vreme Sahat kula postala - trafostanica! Ali zato niko ne sprečava da se oko grada prave bespravne kuće. Čak 40 odsto biće bez ikakve dozvole. Te 1967. dr Kristijan Bernar izvešće prvu transplantaciju srca. Roj DŽakuzi će lansirati svoju čuvenu kadu. Mi ćemo nabaviti pumpu sa čišćenje septičkih jama. Većina građana neće imati gradske navike ali će nam stizati dragi gosti poput mečki što se penju na bandere a sreću je delio miš beli. Svaki deseti Prijepoljac ima tada televizor i frižider. Kad je stigla 1969. Oldrin i Armstrong su koračali po Mesecu. Mi kažemo - sve je to snimljeno u nekom američkom studiju. U Engleskoj je smišljena veštačka oplodnja, počeće da se koristi i nešto kao preteča interneta. Kod nas sve vrvi od trudbenika i pregalaca! Ta radnoakcijaška terminologija ostaće do danas. Mnogi će se već pitati šta će im diploma kad im posao ne daju oni sa večernjim školama! U svetu se demonstrira prvi flopi disk. A mi se pitamo - ko će nam zemlju obrađivati. Svet je oduševljen jer je te 1971. lansiran video. I digitron. Pojavile se i “Najk” patike. Mi nosimo čuvene “šangajke”, a uočava se da je “korupcija model življenja i napredovanja”. Shvatamo da su nam “ potrebe velike, a mogućnosti ograničene”. “Motorola” pak lansira mobilni telefon. Bila je 1973. Mi visokoparadnim rečima zataškavamo promašaje, nerad, ambicije, nesposobnost, bez sluha za funkcionisanje države jer - šta će seljaku država osim da je psuje?! Pojavljuju se politički kameleoni, a to nam u stvari bila odlika karaktera. Mito je postala uobičajna reč. To je bila odlika ulizivačog mentaliteta. Dobili smo Šahovski klub i Naučni skup. U gradu 10 berbera, a Žilet već proizvodi žilete za jednokratnu upotrebu jer poslovni svet nema vremena da po brijačnicama bistri politiku. A kod nas bolovanja postaju najvažnija stavka u biografijama radno sposobnog i zaposlenog a samoupravljanju sklonog ljudstva. Ko da rinta po fabrikama, kad tamo vašari, mobe, prela, sijela, a pre svega kosidbe i setve. Zeleni plan se zelenio, a mi otkrismo da nam nedostaje Umetnička kolonija. Dočekasmo i prvi voz. Sve sa ćilimima, cvećem i kolom. Poneko će te 1976. čuti nešto o kućnim kompjuterima ali kome to treba kad nama sede glave prepričavaju svoje biografije pune mastiljavih olovaka i petrolejki od kojih u svojim glavama nikad nisu odmakli. Ali su koračakli uvek jedan korak dalje. U socijalizam i perspektivu ali sa njihovim mastiljavim olovkama. Opljunčenim. Neko se te godine isekirao što se načulo da će se novi hotel zvati “Han”. Tog nekog je taj “jezivi pojam” podsećao na “ zaostalost i primitivizam gde njište konji gde je konjsko đubre”. Razumljivo za nekog ko je možda bio štalski momak. U hanovima se ljudima sve dešavalo na spratu, ali moguće da štalski momci nisu imali o tome pojma. Hotel nije dobio ime “Han”. Ali smo dobili Dom revolucije. Hvalili smo radničkim kontrolama i kako sve pomno posmatramo. Svet je posmnatrao Jupiter, Uran, Saturn. Bila je 1978. Rođena je u svetu beba iz eprovete. Mi smo se hvalili zdravim međuljudskim odnosima. Traženi su novi kapaciteti jer bez njih, vele nema napretka. Stari kapaciteti su već bili dosadili. Tako smo se mi igrali sa privrednim igračkama i tuđim parama, a svet se igrao čuvene video igrice “Svemirski napadači”. U novu deceniju 20 veka ulazi se sa novim nosačem zvuka - CD. Olson demonstrira rolere. Mi smo izgubili Tita, zasadili 88 ruža a neki nekrofil je odmah uzviknuo: “I posle Tita - Tito”. Gledali smo “Travijatu”. I čekali u redu bonove za deterdžent. Svet je imao “pi si” računare, a mi nismo imali ni kafe, ni šećera. Proces demokratizacije je bio - nezadrživ. Trebalo je samo Lim malo oprati. O dvojnom moralu i odgovornosti se nešto šuškalo ali je još bilo rano. Bila je tek 1982. U tom će stići i “sida”! Mi smo izmislili specijalni pojam za poslovanje - pozitivna nula. Ali imali smo i dalje pregalaca koji su dobijali nagrade. Uz pozitivnu nulu išao je i termin - privremene mere. A onda će stići mitinzi. Bila je 1988. naravno da su bili mitinzi bratstva i jedinstva. Odmah je rečeno da se problemi rešavaju na klasnoj a ne na nacionalnoj osnovi. Plate su bile male, rad loš. Privreda je bila na prosjačkom štapu. U jednom od najstarijih delova grada, na nekadašnjem muslimanskom groblju, sagradili smo novi stambeni blok “Opanak”. Za visoku modu. Amerika te godine proizvodi svoj čuveni nevidljivi avion! Širi se svet kompjutera i globalne mreže. Mi dajemo jednoglasnu podršku opštinskim funkcionerima, da bi se od njih samo mesec dana kasnije tražilo da podnesu ostavke.Traženi su novi kadrovi za reforme. JNA je bila garant mira. Pričalo se malo o demokratiji i provincijalizmu. Ali nije bilo uputno. Počele su prozivke pojedinaca, a tada se svi sklanjaju. Da ne upadnu u oko. Nekome. Tada se čuo i pojama - događanje naroda. Politika je bila ventil za sve. Dijabolični kič politikanstva, te 1989. godine postaće način političkog delovanja na ovim prostorima. Političko pljuvanje postaje manir. Stigao je i Zajam za Srbiju u skladu sa ustavnim promenama. Neko je rekao da je to dirigovana demokratija. Ali je zaćutao brzo. Mi smo imali tada najbolje amatersko pozorište u Srbiji. U “Metastabilnom graalu”, našoj pozorišnoj predstavi, biće zapisano: “Stanje u zemlji je metastabilno. Osećala se jedna vrsta nelagode. Rada je izgubio svaki smisao”. Inflacija je bila 2000 posto ali šta smo mi tada znali. Narodni hleb je koštao milion dinara. Ja sam pisala te godine da će narod igrati - lambadu! Stizali su biznismeni - bahati, prosti, drski, neobrazovani...Posao je čekalo 5000 nezaposlenih. Narod je davao pare za preporod Srbije. Ko 8000 maraka, ko 9000 dolara. Očekivali smo da se rešimo pozitivne nule. Za bolji ili goli život - teško je reći. Te 1990. biće osnovana Socijalistička partija Srbije. Bila je to “nova stranica u istoriji”. Osnovana je Demokratska stranka. I taksisti se u gradu pomamiše pa se podeliše na “leve’ i “desne” ali na nacionalnoj osnovi. Posle su razumeli i sve lepo uradili kako dolikuje profesionalcima. Biće osnovana Stranka demokratske akcije. Čulo se da se budućnost ne može graditi na nacionalnim isključivostima. A falio nam je javni klozet i deponija za smeće. Počeli smo da se sećamo verskih praznika. Narod je bio ushićen što se dogodio! I počeo je da traži sreću i pare ne u fabrikama u kojima i onako nije nikad video sreću, pa kako bi onda i pare. Pred prodavnicama sreće, to jest lozova i “loto” igara počeli su redovi. Uplaćeno je te godine 70.000 kombinacija u jednom kolu. Danas se uplati jedva 700. Tako je to sa srećom. Počeše i sporenja oko jezika. Novokomponovani vernici se raspametiše. Verska i sva ostala pitanja počeše da tumače oni koji su po partijskim dužnostima zagledali u gaće drugih ili merkali iz mraka i beležili ko kome na slavu ide, pa da ga prijavi odgovarajućem Drugu. Svi bi se u to vreme bolje razumeli na šatrovačkom jeziku. Pod pristiskom politike napustićemo osnove života. Te 1991. održaće se poslednji put MOSI u Foči. Stajali smo u redovima za gorivo. Rat je bio u Sloveniji i Hrvatskoj. Umro je te godine omiljeni prijepoljski pekar - majstor Maho. Svet se bavi kosmosom. Kompjuterima. Širi se globalna komunikacija. Stigla je 1992. Propadala je na Trgu Bratstva i jedinstva stara “Jugoslavija”, hotel čiji vlasnik nekada beše Milan Krpović. Čuveni pisac u čuvenom vunenom puloveru, kome je sunce uvek bilo daleko, Dobrica Ćosić, postaće predsednik Jugoslavije. Preporučivaće nam u to vreme neki da jedemo korenje. Počinjalo je dugo toplo leto. Posebno u Bosni. Stizale su izbeglice. Gospodin doktor Slavko Terzić otkrivaće nam od tada istoriju sopstvenog nam grada koju mi nismo do tada, onako ko malo ograničeni i sublesasti ni videli dobro, a svuda bila oko nas. Neko je prozivao mir, neko mudrost, a neko razum. Bila sam ubeđena da neću biti ptica da letim đah tamo, đah vamo! U tu svrhu, režiraću te godine predstavu “Majmuni dolaze” o totalitarizmu, građanskom ratu i izvitoperenom ponašanju ljudi. Posle smo stalno imali izbore. I mušku Skupštinu opštine. Misije su počele da stižu u grad. Stranci su nas posmatrali. Naši sugrađani, Muslimani, biće oteti iz voza u Štrpcima i nikad se neće saznati ništa o njima. Predsednik Srbije Slobodan Milošević će doći i reći: “Otete vratiti, krivce kazniti”. Narod je čekao u zoru na besplatni narodni hleb. Sve više ljudi odlazi iz grada. Nestaju poznata lica. Primila sam tada intelektualnu platu u vrednosti od dve kese makarona. U svetu se pojavljuju “sajtovi”a ovde izdogađani narod postaje švercerski. Da preživi. Stigle su sankcije. Restrikcije. Gordo smo posrtali. Svet klonira ovce. Kod nas se snima film. Lepa sela su zaista lepo gorela nekoliko desetina kilometara od nas. Prijepolje je dobilo Svetog Savu u bronzi i u mermeru. Slobodan Milošević je postao počasni građanin Prijepolja. Leteli su paraglajderi. Žene su riljale tepihe po ulicama. Neki su već videli ne samo objekte već i sebe kao grandiozna zdanja za 21 vek. Tolika to grandiozna pamet. Kod nekih pojačana brkovima. A kod nekih klot. Ipak, jedno od zdanja za 21 vek smo potrošili u 20. Dom revolucije. I kulture. Onda su stručnjaci krenuli da napadaju praznike. Prvo 1. maj, a onda i 29. novembar. Vele - Titovi praznici. I stalno mu pominju - Jajce. Prihvatili se mrtvom čoveku, pa ne puštaju, a ono 1. maj Međunarodni praznik rada star ceo vek, a 29. novembar to nam je ono kad smo 1945. proglasili Republiku tu demokratsku tekovinu sveta. Onda su stigli prijatelji Švajcarci. Pa su neki, otišli tamo kod njih. I nisu mnogo shvatili. U stanicu su stizali sa sve većim zakašnjenjem prljavi vozovi i putnici. U Evropi su se pojavile lude krave. Kod nas je još bila slinava buša. “Polimlje” je ušlo u Drugu ligu i našlo se jedini put na tiketu sportske prognoze. Žene su gledale televizijske serije. I benzinska pumpa je za nas postala - objekat za 21 vek! U grad će stići mobilni telefoni, poslovni prostori i prosjaci. 1999. stići će bombe NATO moćnika. Srušiće nam mostove. Ali ćemo ih ponovo vratiti na isto mesto iste godine. Imali smo pomračenje sunca. I dok se cela Evropa zabavljala na trgovima, nama su rekli da se dobro zamračimo i zatvorimo u podrume jer se pretilo smakom sveta! Posle je došla 2000. godina. Svet i Prijepolje? Pa, mnogi Prijepoljci su otišli u svet. Mnogi zauvek. Javljaju se. I šalju džeparac da bi im rođaci preživeli mesec dana. Ostaše nam čuvena “zdanja za 21 vek”, trudbenici, pregaoci, stožeri, rasadnici kloniranih mozgova i fizionomija da grad vode u 21 vek. I dalje. I dublje. A zna se ko se vodi, zar ne?! Indira Hadžagiić
|
| < prethodni | sledeći > |
|---|
Vremenska prognoza
| ||
Kursna lista
Anketa
Dr. Love
Emisiju Telenor DR. Love možete slušati ponedeljkom od 17-19h.
Poruke se šalju na SMS broj: 069/2444-789.
Nagradna igra!
Ko je prisutan?
Na sajtu je 1 gosta/iju i 1 član/ova online.Imamo ukupno 2508 član/ovas registrovanih članova.
Statistika
OS: Linux mPHP: 4.4.7
MySQL: 5.0.51a-community
Vreme: 13:19
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
članova: 2508
članaka: 212
Web linkova: 4
Posetioca: 143595
Mali oglasi »
Žute strane »
WebMail »
TV program »
Adresar »
Copyright © 2004 - 2008 Prijepolje Online - Internet Portal Grada Prijepolja. |
Privatnost
| Uslovi korišcenja |
Impressum
Navigacija: Naslovna |
Registracija |
Pošaljite vest
Izrada i dizajn:
Demir Podbicanin (CMS v1.1)
