Slaba informisanost, loša pokrivenost tržišta, nakupci i slične muke uslovljavaju izuzetno šarenilo cena voća i povrća po našim varošima, a situacija je ponekad toliko apsurdna da je više za rubriku „verovali ili ne“ nego za ozbiljne tržišne analize.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku kilogram jabuka koštao je 25 dinara u Vranju i Kraljevu, a u Novom Pazaru 120 dinara. Cena mandarina se kretala od 80 dinara u Subotici i Užicu do 120 dinara u Negotinu, banana od 59 dinara u Zaječaru i Smederevu do 94 dinara u Beogradu. Različite su bile i cene mesa. Teletina je bila najskuplja u Pančevu i Sremskoj Mitrovici i koštala je 690 dinara, a najjeftinija u Vranju, gde je kilogram koštao 360 dinara. Junetina je bila najskuplja u Užicu i koštala je 400 dinara, a najjeftinija u Pančevu, gde je koštala 250 dinara. Kilogram svinjskog mesa je bio najskuplji u Novom Pazaru i koštao je 380 dinara, a najjeftiniji u Kragujevcu gde je koštao 243 dinara, dok su piletinu najskuplje plaćale građani Niša, koji su za kilogram tog mesa morale da izdvoje 252 dinara, a najjeftinije stanovnici Sremske Mitrovice, gde je kilogram piletine koštao 150 dinara.

Cenovnici jesu apsurdni i teško se može razumeti zbog čeka je kilogram kupusa u Novom Pazaru 90 dinara skuplji nego u Sremskoj Mitrovici ali još veći paradoks leži u činjenici da cenovne razlike u vojvođanskim gradovima idu i do 90 odsto. Poslednja statistička merenja utvrdila su da je krajem prošlog meseca pasulj u Pančevu bio sto dinara skuplji od onog u Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici, gde je koštao 150 dinara. Novosadski praziluk je 40 dinara skuplji od pančevačkog, dok je sa belim lukom situacija obrnuta. Na listi paradoksa dobro se kotira i dugotrajno mleko. Novosađani, prema podacima Zavoda za statsitiku, ovu namirnicu plaćaju 14,2 dinara više od Zrenjaninaca i Subotičana.

Upućeni kažu da su u osnovi ovog problema monopolsko ponašanje proizvođača i trgovaca, marže, a da svemu kumuje država. Agrarni stručnjaci objašnjavaju da proizvodnja mesa uglavnom košta isto, jer je od regiona do regiona izjednačena cena, kako stočne hrane, tako i žive stoke. U tom slučaju odgovornost snose trgovci koji su zagrabili astronomske marže. Kada je reč o drugim namirnicama, mleku na primer, u sistemu od njive do trpeze postoji određeni monopol, a na sve se nadovezuje i nedostatak konkurencije u trgovini. Za utehu nam teško može biti to što je Komisija za zaštitu konkurencije nedavno utvrdila da investicioni fond „Salford“ zloupotrebljava dominantnu poziciju u otkupu mleka jer su najavljeni sudski procesi što znači da se rašomonijada neće uskoro okončati.

Do tada, ostaje nam samo izgovor državnih organa da ne mogu da utiču na cene. U Ministarstvu trgovine ponavljaju da država mora da omogući slobodno funkcionisanje tržišta, a cene se formiraju slobodno. S. G.

Komentari

Dodaj novi Pretraga

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjaobavesti me o novim komentarima
Website:
Naslov:
UBBCode:	-boja-aquablackbluefuchsiagraygreenlimemaroonnavyolivepurpleredsilvertealwhiteyellow -size-tinysmallmediumlargehuge
	Please input the anti-spam code that you can read in the image.