Dragan Petrić i Ilija Andrejić sa ikonom Svetog Save na Mont Everestu (Foto iz lične arhive)

Prijepolje – Kad se 21. maja ove godine, tačno u 8.05, prvi član prve zvanične ekspedicije Srbije u usponu na Mont Everest dohvatio ovog "krova sveta", visokog 8.850 metara, i našu zastavu tu postavio, Prijepoljci su imali posebnog razloga za radovanje. Taj "prvi među jednakima" na vrhu bio je njihov sugrađanin Dragan Petrić, kome su u tom istorijskom trenutku, kako nam je ovih dana pričao, sve muke i nevolje iscrpljujućeg penjanja odjednom nestale pred izuzetnim osećajem da je ostvario san svakog alpiniste. A, s Petrićem i ostalima iz ekspedicije, među sedam članova (predvodio ju je čuveni Dragan Jaćimović) koji su se krova sveta domogli, bio je i Ilija Andrejić, još jedan Prijepoljac, takođe vrstan planinar.

Mali grad, a dvojica iz njega na vrhu, u podvigu odabranih. Uz to, među tih sedam bio je i Iso Planić, koji živi u Subotici, a roditelji su mu iz Prijepolja. Da li to brda prijepoljska stvaraju moćne i uporne, dajući im neku magičnu snagu za najviša planinarska ostvarenja?

Ima tu nešto, svakako, jer je planinarenje u Prijepolju decenijama omiljeni hobi mnogih ovdašnjih generacija, kojima je, evo, Petrićevim i Andrejićevim uspehom ostvaren davnašnji san. Planinarsko društvo u Prijepolju postoji šest i po decenija, mnogi su se ovde oprobali u izazovima opasnih vrhova, a i danas, dok je drugde mladima i najobičniji posao napor, mladost prijepoljska rado odlazi na penjanje po teško pristupačnim stranama.

– Ovde planinarenje uvek ima poklonika. To je sport mladih Prijepoljaca. Vrhovi okolnih planina Zlatara, Jadovnika i Pobijenika vrlo su izazovni. Recimo, sve pripreme za Himalaje sam uradio ovde, na planinama oko Prijepolja. Planinar ovde najpre počne sa ovdašnjim brdima Sokolicom i Gradinom, pa na kraju stigne, ako je uporan, i do Mont Everesta – objašnjava za "Politiku" Dragan Petrić, ekonomista, koji dobar deo vremena posvećuje planinarenju, kojim se još od srednje škole, evo već 28 godina, uporno bavi.

Prijepoljski alpinisti dohvatili su se ne samo Mont Everesta. Prošle godine su osvojili vrh Čoja na Himalajima (8.201 m), pre toga Akonkagvu na Andima, Monblan na Alpima i niz drugih. Poslednjih godina, Dragan Petrić i Ilija Andrejić proglašavani su najboljim sportistima Prijepolja. Alpinizam je, kažu, nešto između sporta i filozofije, nešto poput maratona u atletici. Čovek mora da ima želju i viziju, spremnost da uloži ogroman rad, bude sportski drzak, hrabar, izdržljiv...

– Trening je veoma važan – ističe Petrić. – Ne samo na terenu, u planinama, već i svakodnevno trčanje na stadionu, u prirodi, duge šetačke ture po neravnom terenu, duge penjačke ture, rad u teretani. Svuda idem pešice, bez vozila, desetine kilometara. Stalno oko 50 km pešačenja, 10 km trčanja dnevno, nekad sam, nekad sa Ilijom. Nije lako trenirati, ali je, čini se, još teže obezbediti pare za odlaske na najviše vrhove. Skupština opštine nas u svemu podržava, ali su troškovi katkad preveliki.

Prijepoljski planinari imaju svoj nesvakidašnji ritual pre odlaska na međunarodne ekspedicije. Pošto se pozdrave sa svojim najbližima i prijateljima obavezno odlaze u obližnji manastir Mileševu, pomole se Bogu i dobiju blagoslov vladike, pa kreću na put.

Kad su krenuli na Mont Everest poneli su iz ovog manastira ikonu Svetog Save: da lik velikog srpskog svetitelja uzdignu kad budu na krovu sveta, što su i uradili. Svuda na pohode nose i veliku srpsku zastavu dobijenu od manastira Hilandar. Dragan Petrić kaže da nameravaju da u znak sećanja na uspon na Mont Everest u manastiru Mileševa zapale tačno 8.850 sveća, koliko je metara taj vrh iznad mora.

– Prijepoljsko planinarsko društvo "Kamena gora" ima podmladak i svi su, pre svega, tu da sprovode glavnu misiju ovog hobija: cilj je, uz osvajanje vrhova, da se ljudi međusobno dobro razumeju, da se veze među ljudima širom sveta razvijaju... Mladost u ovom gradu voli planine, ali postoji i ona cena življenja u palanci. Naime, kad tinejdžere osposobimo umeću planinarenja, odškolujemo ih, oni, u želji da žive u većem gradu, odlaze i Prijepolje gubi znalce. I tako iz godine u godinu. Ipak, mi smo zadovoljni što širimo tu misiju – kaže na kraju Dragan Petrić, dodajući da Prijepolje zaista ima uslove da postane pravi naš centar za ekstremne sportove.