Naslovna 
Prijepolje Tekstovi Balada o vodi
Prijepolje Tekstovi Balada o vodi | Balada o vodi |
|
|
|
| Autor Demir Podbićanin | |
| 21.02.2008. | |
|
O prijepoljskim “grčevima” i “mokrim“ brigama... Ama, sve ako je u gradu bilo i 3000 duša, kad se ono viđeniji Prijepoljci sastaše i dogovoriše da se pravi vodovod. Predsednik Skupštine opštine Musabeg Musabegović sprovede široku akciju i bi odlučeno da se voda dovede sa Krastina, gore sa čadinja. Bilo je leto 1928. godine... Pre toga, u gradu se moglo računati, uglavnom, sa bunarima. Dva su bila čuvena: Veseličića i Mezildžića bunar, koji su služili svim ostalim kućama. Ako se nije išlo na bunar, išlo se do izvora, a čuveni su bili: Breza, Veseličića česma, Sućeska, Borak, Hamam, Toplik i Sarač. Nešto kasnije, pročuće se i [ajtov, a na glas (dobar) izbiće i Visoka česma... Tako iznad grada, gore put Ravana, to jest poviše čaira, gde su bile kuće uglednika, koje su se mogle nazvati i kuće za odmor , osvanu rezervoar. Lepo se video. Ko da bdi nad gradom, koji je uvek imao finu vodu. Ali ne prođe ni četiri godine, sneg pritisnu i kad poče da se topi, eto nevolje. Nekako s proleća, veliki deo varoši osta bez vode jer je deo vodovoda provođen preko reke, koju Prijepoljci tada zvaše Mileševa. Govorkalo se u čaršiji, da su cevi plitko ukopane, te da će prva jača bujica da napravi štetu, ali niko od pozvanih o tome ne povede računa. Tako se, bogami, postavi i pitanje: da li će ko od odgovornih i da odgovara za ovaj propust?! Odgovor se ne dobi... U stvari, priča o prvim prijepoljskim vodovodima počinje pre, ali doći ćemo i do nje. Nego, da vidimo kako je posle rata tretirano pitanje vodovoda i kanalizacije. Bila je 1953. godina kad je u petogodišnji plan upravo bila ušla stavka - moraju se uložiti pare pre svega na vodovod i pušumljavanje. U Vakufskom parku postoji bunar sa pumpom, koja daje 800 litara vode u minutu! To ne rešava problem. Planira se izgradnja nekoliko česama jer je grad držao do tih česama, pošto su higjenske navike žitelja grada to striktno diktirale. Koju godinu kasnije - muke sa vodosnabdevanjem traju i dalje. A u gradu je još radilo Javno kupatilo u ulici Branka Radičevića 16. 1957. godinu grad će dočekati bez kanalizacije. Vodovodna mreža je još uvek iskidana, što je bila posledica bombardovanja. Predviđa se izgradnja jednog “rezervnog” rezervoara na Pušini. I, naravno, 1958. godine na sednici prijepoljske Skupštine, vodovod je istaknut kao problem broj jedan na području grada. A grada je već imao nekoliko zgrada, nekoliko kafana, berbernica, zadruga, poslastičarnica, a niču i privredni objekti. Predsednik Skupštine opštine Krsto Lučić je potpuno kategoričan da je vodovod “problem broj jedan”, a potpredsednik Radenko Rajić je svima predočio da se više ne može oslanjati na vodovod iz 1928. jer se zna da je njegov vek bio planiran za svega 25 godina. U prijepoljskim dvorištima, odnosno avlijama još ima 300 česama. Baš se gradio taj rezervoar na Pušini, kad ceo Vakuf u sred leta osta bez vode. Neko prirodno nadaren, a pre svega duhovit koristio je za gradilište vodu za piće, onu iz vakufskog bunara, pa presušiše česme i 2000 duša po tri četiri sata nema ni da pripije uz ručak. A baš ispod gradilišta teče reka. Takvi smo mi - jednostavno duhoviti ljudi, spremni da se sprdamo najbolje sami sa sobom. I izgradi se taj rezervoar. Pa, šta? Ništa! Tako je naša vodovodna muka već zašla u šezdesete. Prijepoljci su duboko brinuli svoje “mokre” brige... A grad - buja. Buja i divlja gradnja. Valja to napojiti. A gde su divlje kuće, tu su i divlje štale, kokošinjci, svinjci. I to valja napojiti. Moj jado! Održa se Zbor. V. Tomašević će slikovito reći 1964. na tom zboru građana - da kraju nema priči o vodovodu. I kako reče drug - neko se baš fino igra. Dovodi sve neke baksuz majstore, koji naprave baksuz projekat, spoje se dva baksuza, drmnu se pare i - magla! A ti ovde nastavi da grcaš. Prijepoljci ispričaše celi “vodovodni istorijat”, poče da se pogađa odakle vodu valja dovesti. A uvek razne struje i vizionari. Ipak, većina Prijepoljaca se složila da je najbolje dovesti vodu sa Bendića vrela. Međutim, LJubo Polić, službenik, koji je “pratio” fondove reče da se nešto “poslabo” zna za taj vodovodni fond. Mnogo se nešto “tumbao” pa se ne zna stanje s parama... Novine ovdašnje su tražile da se “preseče” i da se voda dotera sa Kosaćanskog vrela. Grad u vodovodnim grčevima. LJudi pričaju - voda zagađena. Nose vodu po zimi sa izvora. Uzalud Komunalno preduzeće obaveštavalo da je zagađenost “otklonjena”. Narod - ko narod. Ne veruje, a i voda ima čudan ukus. Stručnjaci objašnjavaju da je to od hlora a izvesna količina hlora nije štetna. Ima i hlormetar. Jok! Ne veruju. I ne samo to - tvrde da se otpadne vode iz Bolnice mešaju sa vodom iz vakufskog bunara. Opet stručnjaci - ama na izlazu iz bolničke kanalizacije postavljen hlorinator koji dezinfikuje vodu. Jok opet! Ni hlormetar, ni hlorinator ne deluju ubedljivo. Vuku ljudi vodu sa izvora, a Komunalno po “banredama” kači obaveštenje: čas da je voda zagađena, čas da nije, čas da se ugrađuju vodomeri. Tako nasta komentar: “Danas nije teško praviti računice. I svako ih pravi jer su za to dovoljne četiri računske operacije. Važno je da se “uklopi”, “uštima”, da se uzmu od nekog i negde pare. A kako je drugoj strani koja daje pare - to se mnogo u račun ne uzima”... A onda stiže maj 1967. Počelo!!! Radovi na glavnoj ulici! Kopaju “Radovi” građevinari kanale takvom brzinom, da kooperanti iz Beograda ne mogu da postignu da spuste cevi. Eto ti zakašnjenja! Tako se saznala i priča o prvim vodovodima za grad... Zna se da je krajem 19. veka počeo da se gradi. Kaptaža i cevi su bile drvene. Kaptaže su bile dve: za [arampov i za centralnu mahalu. Centar se snabdevao vodom sa Ravana. A drvene česme su bile: pred džamijom, pred beledijom, kod DŽandžanovića pekare, kod LJuštanovića kuće i kod Koldžića kuće, na Sarač potoku. [arampov je vodu dobio sa Krstina i imao česme kod džamije i u centru mahale. Vodovod je preko mosta prelazio Lim. Kopajući kanal za novi vodovod tog maja 1967. na dubini od metar i po nađene su borove vodovodne cevi obima 200 do 250 milimetara i prečnika 100 milimetara. Spojene su kovanim gvozdenim prestenovima i dobro očuvane na celoj dužini trase od [arampova do Gradske kafane. To svedoči da se izgled glavne gradske ulice nije decenijama menjao. Izgradnje drvenog vodovoda sećao se te 1967. godine Mustafa Delić koji beše napunio tek 98 godina i koji je upamtio da je vodovod sagrađen 1887. godine. Borove drvene čunke pravili su i postavljali majstori iz Pljevalja, dubeći ih svrdlom. Na leđima su ih nosila i postavljala trojica ljudi. Samo je neki Turković, snažan čovek iz Zaluga sam na leđima nosio jedan drveni čunak.. Gradio se vodovod. 1968. odbornici pitali zašto kasni kad je rok bio - septembar. Bi obećano - stići će voda sa Seljašnice u novembru. U decembru te godine javnost bi obaveštena da niko ne zna kada će stići voda! čekalo se rešenje imovinskih pitanja, nastali sporovi, čekala se saglasnost sa nivoa Republike. Došlo u pitanje i trasiranje dela vodovoda od vakufskog mosta do pušinskog rezervoara. Rekoše - posao nije dovoljno ozbiljno shvaćen! Neki građani ne daju trasu kroz imanja. Menjaj trasu na Kolovratu! A divlja gradnja - buja. Inspektor registrovao 2500 domaćinstava i uručio čak 27 rešenja za rušenje, moj jado! A naš vodovod, kuda je 1969. godine? Nema ga, a ne zna se ni kada će, zato je najbolje - čekaj da “jurne” voda iz slavine! Ništa ne bi ni tog novembra. čekale se sedamdesete...Usreći smo se... Potraja tako 15 godina. Svi se priključivali. Ko god je stigao. Malo kopaj, uturi cev i imaš vodu. 1986. bi jasno rečeno - trajno i sigurno snabdevanje vodom može se rešiti samo novim vodovodom. Tadašnji direktor Komunalnog preduzeća Omer Kriještelica naglasi da “ ne bude li se ozbiljno radilo na rešavanju pitanja novog vodovoda - Prijepolje će se suočiti sa ozbiljnim nestašicama vode. Potrošnja vode rasla je iz godine u godinu, po znatno većoj stopi od one predviđene projektom “. Nestručno izvedeni radovi stvarali su velike probleme. Negde su prključne cevi dva puta veće od onih na primarnom vodovodu. Te 1986. prijepoljski vodovod je pojačan, pa je zimi stizalo 110 litara vode u sekundi. To je bio maksimum. Već tada se javljaju nestašice na višim kotama. Puštanjem u rad vodovoda u Zalugu, gde su rapidno kršene sve urbanističke norme kad je reč o izgradnji naselja, nastao je ozbiljan problem pošto je Zalug na niskoj koti i jednostavno odvlači vodu sa gradskog vodovoda. Situacija je nalagala hitna ulaganja u novu kaptažu i filtete i povećanje kapaciteta vodovoda. Rečeno je da Seljašnica može zadovoljiti potrebe grada do - 2000 godine. Voda se još gleda kao nešto što je - bogom dano. 1988. godine proširuje se vodovod i dobija još 120 litara u sekundi. Glavno pitanje je rezervoar na Kolovratu čiji je kapacitet 2000 kubika, dok je sva tri ostala - 1500. Ali ostaje pitanje i dva kratka vodovoda da se reši problem Velike Župe, Ivanja i Suvodola, odnosno centralnog dela grada.... I tako...Grčevi i mokre brige. Neko se ne umiva, neko ne tušira, a većina zaliva svoje bašte. Tako imamo skupo voće i povrće zaliveno bakteriološki potpuno ispravnom vodom. Svaka čast domaćini! Indira Hadžagić
|
| < prethodni | sledeći > |
|---|
Vremenska prognoza
| ||
Kursna lista
Anketa
Mesečni horoskop
Dr. Love
Emisiju Telenor DR. Love možete slušati ponedeljkom od 17-19h.
Poruke se šalju na SMS broj: 069/2444-789.
Chat
Nagradna igra!
Ko je prisutan?
Imamo ukupno 2612 član/ovas registrovanih članova.
Statistika
OS: Linux mPHP: 5.2.6
MySQL: 5.0.51a-community
Vreme: 12:09
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
članova: 2612
članaka: 235
Web linkova: 4
Posetioca: 229835
Mali oglasi »
Žute strane »
WebMail »
TV program »
Adresar »
Copyright © 2004 - 2008 Prijepolje Online - Internet Portal Grada Prijepolja. |
Privatnost
| Uslovi korišcenja |
Impressum
Navigacija: Naslovna |
Registracija |
Pošaljite vest
Izrada i dizajn:
Demir Podbicanin (CMS v1.1)
