U  živopisnoj  dolini, koju  presijeca  planinska  rijeka  Lim, leži  Bijelo  Polje. Nekada  je  to  zaista  bilo  polje, s  proleća  prekriveno  cvjetovima  bijele  rade, cvijeta  koji  je  i  polju  i  tamošnjem  naselju  odredio  ime š Bijelo  Polje. To  je  i  značenje  turske  riječi  Akovo  za  varoš, nekada  poznatu  stanicu  Dubrovačkih  karavana, koja  se  zvala  Nikolj š pazar.Arheološka  istraživanja  ubjedljivo  govore  o  postojanju  naselja  u  ovom  kraju  još  u  dalekoj  prošlosti. Bjelopoljski  kraj  bio  je  naseljen  još  u  neolitu. U  selu  Majstorovina  kod  Bijelog  Polja, pronađena  je  kamena  sjekira  koja  potiče  iz  neolita. Ostaci  materijalne  kulture  pronađeni  su  i  u  selu  Bijedići  a  potiču  iz  bronzanog  doba (3  do  1.000   godina  prije  n.e.). I  u  selu Ostrelj pronađene su dvije sjekire  tzv. ''jadranskog''  tipa. Na  osnovu  pronađenih  predmeta  u  samom  gradu  možemo  tvrditi  da  su  na  području  današnjeg  Bijelog  Polja  postojale  naseobine  praistorijskog  doba. U  Rakonjama, jednom  od  prigradskih  naselja, 1975. godine  pronađena  je  glačana  kamena  sjekira, koja datira  iz  srednjeg  bronzanog  doba. Sve  ovo  dokazuje  da  je  na  ovom  prostoru  čovjek  obitovao  i  u starijem  gvozdenom  dobu, i  da  su  to  proizvodi  ilirskih  plemena  čija  je  teritorija  zahvatala  i  oblast  grada.Brojni  su  ostaci  duhovne  kulture  iz  prošlosti  ovog  kraja  kao  što   su : ostaci  Hajdarpašine  džamije  u  Radulićima, Sv. Jovana  u  Zatonu , kameni  most  u  Bistrici  u  mjestu  Lozna  Luka, Gušmirska  džamija  u  Bijelom  Polju  i  Crkva  Sv. Nikole  u  Nikoljcudr.lizu  ušća  Bistrice  u  Lim, u  mjestu  Lozna  Luka, na  rijeci  Bistrici, još  uvijek  odolijeva  vremenu  kameni  most, najstariji  spomenik  iz  Turskog  doba  na  ovim  prostorima.O  mostovima  na  Limu  malo  se  zna  a  zapis  o  starim  mostovima  bio  je  najčešće  uzgredan  i  ne  mnogo važan  pomena, jer  su  mostovi  obično  bili  u  sjenci  monumentalne  srednjovjekovne  arhitekture.Prvi  pomeni  mosta  na  Limu  datiraju  iz  XV  vijeka. Na  mjestu  koje  se  zove  Vidojevina, u  blizini  današnjeg  naselja  Rakonje, pronađeni  su  ostaci  mosta  preko  kojega  se  odvijao  karavanski  put  ka  Nikolj š pazaru. Na tom mostu postojala je carina, koju su držali Pripčinovići,po  kojima  je  najvjerovatnije  i  obližnje  naselje  dobilo  naziv  Pripčići.U  jednom  zapisu  iz  1570.  godine  govori  se  da  je  velika  voda  odnijela  most  na  Limu. Most  na  Limu  imao  je  i  vojni  značaj, jer  se  na  kraju  mosta  nalazila  kapija  za  ulaz  u  Bijelo  Polje  iz  pravca  Sjenice  i  Novog  Pazara. Stražara  na  mostu  postojala  je  sve  do  novembra  1896. godine, kada  je  posle  velikih  poplava  Lim  odnio  i  most  i  stražaru. O ovoj poplavi  list  ''Carigradski  glasnik'' (broj  44  iz  1896. g.)  donosi  vijest  da  je  most  na  Limu  u  Bijelom  Polju  11. novembra  1896. godine  odnijela  velika  voda. Uzrok  ovakvoj  poplavi  bila  je  kiša  koja  je  padala  11  dana  pa  su  poplave  ugrozile  čitavo  Polimlje. Nivo  vode  Lima, na  ušću  u  Drinu, preko  15 m  je  bio  iznad  normalnog  vodostaja. Nikoljac  je  tada  bio  odsječen  od  grada  40  dana  sve  dok  se  Lim  nije  povukao  u  svoje  korito.Odmah  nakon  rušenja  mosta, građani  Bijelog  Polja  počeli  su  podizanje  novog  mosta, na  istom  mjestu, ali  sa  tvrdim  kamenim  stubom  u  sredini  korita  i  sa  jakim  kamenim  pozidama  na obali. Pored  sredstava dobijenih  od  države  mnogi  Bjelopoljci  dali  su  novčane  priloge. Tako  je  na  primjer  trgovac  Hadži  Mile  Vukojičić  priložio  sumu  od  650  groša  i  preuzeo  obavezu  da  izdržava jednog  radnika  dok  se  most  ne  završi. Zbog  nedostatka  sredstava  nije  se  izgradio  kameni  most  kako  je  bilo  planirano  već  je  obnovljen  stari š drveni  most  sa  lijepo  ozidanom  kamenom  stopom  u  koritu. Lim  i  njegove  bistre pritoke bogati  su  plemenitim  vrstama  ribe  a  blizina  Bjelasice  sa  njenim  pašnjacima  i  jezerima  i  izvanrednim  terenima  za  skijaške  sportove, zatim  izletište  Kisjele  vode  udaljeno  svega  3  km  od  centra  grada, čine  Bjelopoljsku  opštinu  vrlo  perspektivnom  turističkom  destinacijom.Opština  Bijelo  Polje  je  privredni  saobraćajni  kulturni  centar  na  sjeveru  Republike  Crne  Gore. To  je  treća  opština  u  Crnoj  Gori  po  broju  stanovnika  a  četvrta  po  broju  kvadratnih  kilometara. Opština  ima  oko  65.000  stanovnika  mješovitog  nacionalnog  i  konfesionalnog  sastava, od  čega  53  %  muslimana  i  47  % pravoslavaca  . Opština  zahvata prostor  od  924  km².Opština  Bijelo  Polje  raspolaže  značajnim  industrijskim  kapacitetima  u  oblasti  obućarske  i  tekstilne  industrije, metaloprerade  i  drvoprerade  kao  i  prerađivačkim  kapacitetima  u  oblasti  poljoprivrede. Ovo  područje  naročito  je  pogodno  za  razvoj  stočarstva  i  voćarstva.Dugoročna perspektiva razvoja  opštine  je  u  aktiviranju  nalazišta  mineralnih  i  termalnih  voda, otvaranju  planine  Bjelasice  sa  svim  njenim  potencijalima  za  razvoj  turizma  i  poljoprivrede  i  otvaranje  Đalovića  pećine, koja  po  svojim  gabaritima  i  bogastvu  pećinskih  ukrasa  prevazilazi  Postojinsku  pećinu  u  Sloveniji.