Naslovna 
Prijepolje Tekstovi Kratka istorija koza
Prijepolje Tekstovi Kratka istorija koza | Kratka istorija koza |
|
|
|
| Autor Demir Podbićanin | |
| 21.02.2008. | |
|
Od ozbiljnog gajenja bez galame i reklame do ilegale · Kako su koze nosile periku · Jarići iz “đul - bašta” · Samo nema jarca. Polimlje 1927 Zaista, ta priča o kozama ima svoju malu istoriju koja bi se mogla, sasvim slikovito, upotrebiti i kao rekonstrukcija društvenih kretanja. Kako je, dakle, to sa kozama, najobičnijim, uz to ružnjikavim domaćim životinjama, počelo? Ovako beše... Prohladan početak 1933. godine. U Prijepolju je osnovana Zadruga za gajenje sanskih koza u Srezu Mileševskom. Očekivalo se da Zadruga bude od koristi, pre svega, siromašnim gradskim porodicama koje nemaju mogućnosti da drže kravu. Mleko beše u nas i tada “nesrazmerno skupo” te ga ne beše moguće kupovati kolike su bile potrebe. Računalo se: gajenje po jedne koze moguće je skoro svakome. Kako je teklo osnivanje spomenute zadruge? Osta ovako zapisano: “Osnivanje je bilo bez galame i reklame, ozbiljno, što daje jemstvo za napredak zadruge. Treba naglasiti i jednu lepu novinu. Na prvoj osnivačkoj skupštini jednoglasno je primljeno da u upravni i nadzorni odbor mogu biti birane i žene”. Bio je to ogroman pomak: žene su dobile svoje mesto u Zadruzi za gajenje sanskih koza... I tako se ljubitelji koza seriozno prihvatiše posla, bez reklame i galame. Ali... Znate kako je to sa kozama i jarcima i tom pomalo ružnom i smradnom životinjkom, tupog pogleda... Ne prođe ni pola godine, a ozbiljan rad na širenju koza dao je više nego očekivane rezultate. Nekako baš ovako za sparnih letnjih dana, iste te 1933. godine... Trgovci se otimaju ko će kupiti više jarećih koža. Naime, fabrike su tražile prvoklasnu, meku kožu za pravljenje fine obuće. Takva moda beše došla i do nas. Cena koža bila je 10, 20, pa i 30 dinara. U to vreme, živo jare na stočnoj pijaci prodavalo se za 20, a ako se “nategne” i 25 dinara. Seljaci su, tako, kožu prodavali a meso sami koristili jer su znali za visoku cenu koja se davala za kože. Međutim, vešti ondašnji trgovci napraviše pravu hajku na neobaveštene seljake u udaljenim selima, te pokupiše veliki broj jaradi za “džabe”. Plaćali su jedva 15, a ponegde tek i po 20 dinara. Iz tog vremena datira ovakav razgovor čuvenih trgovaca iz čaršije: - Pa, ti si uzeo celo jare za 20 dinara, a meni za kožu tražiš svih 30 dinara. Zar ti nije dosta da ti svo meso ostane džabe? Sledi odgovor: - A šta će mi samo meso? Treba, pored mesa i frtalj pirinča, da se načini đuveč, pa đe je hljeb, pa salata, pa fić rakije... Sve to valja na koži zaraditi! Tog leta, na svakom koraku čula se vika prodavaca pečenja koji su nudili mladu jaretinu. Cena jarećeg pečenja beše svega - 10 dinara po kilu. Sva ta ujdurma smatrala se nečuvenom pljačkom i obmanom i pričalo se o brzom bogaćenju na račun koza, koje su velikom brzinom ostavljale potomke širom Sreza. A posle rata? 1950. godine donet je Zakon o ukidanju koza. Valjalo je sejati, pošumljavati i sprečavati erozije. Koze nikako nisu išle uz takav društveno koristan rad. Država odluči da se koze, kao relikti prošlih vremena, likvidiraju. Ali, neočekivano, ljudi nerado prihvatiše ovaj zakon, mada su mnoge druge bez reči sprovodili. One mnogo bitnije i rigoroznije, sa dalekosežnim posledicama. No, narod ko narod. Zabatalio “filozofiranje” jer su koze, brate, opipljiva rabota, a zakon je nalagao da se ta opipljiva stvar eliminiše iz života prosečnog trudbenika! Vidi država da to sa kozama ide sporo. Produžen je tako rok za likvidaciju do 15. novembra 1952. godine. Napraviše oštru agitaciju za likvidaciju. Tako počeše i razne priče o skrivanju ružne, tužne i prilično smradne životinje ali koja je u narodu važila kao “štedna” i jeftina. Komisije su, pak, imale oštar njuh. Čim namirišu, odmah evakuišu za likvidaciju. A neki članovi su imali i oštar sluh, pa čim nešto zamekeće, oni odmah po sluhu pronađu, te tako ode koza na opštu žalost ukućana, posebno sitne, musave, slinave, vašljive, prljave i bosonoge dece. Ali bistre! O, mislite da su se koze i domaćini tako lako predavali članovima Komisije, obdarenim njuhom i sluhom? Jok! 1960. godine, vrlo ljuti državni činovnici obaveštavali su drugarice i drugove o neshvatljivom otporu pojedinaca koji ne žele da sprovedu Zakon o likvidaciji koza i sve čine da svoje koze, jarce i jariće sklone i zaklone. Bili su to, za ono vreme, nezamislivi načini protivljenja društvenim promenama, što se moglo shvatiti i kao subverzivno usporavanje zamajca na kolima naše zahuktale budućnosti koja je brekćala po serpentinama današnjice. Koze su postale - ilegala. Sakrivale su se po pećinama, potocima, u bespućima i zabitima. Oštri sprovodnici Zakona o ukidanju koza tada su sa vidljivim znacima servilnosti, koja će ih karakterisati, gledali nedokazne skrivače ilegalnih i van zakona stavljenih koza. I pričali: svi su, bre, narodi u Evropi uništili koze. Osim Grka i Španaca. Pa, zar na njih da se metnemo?! Sa dozom neverice prepričavala se priča iz 1954. godine, kada je neki Komaranac u stadu ovaca sakrivao svoju jedinu kozu. I zamalo da prevari Komisiju. Naime, on je svoju Belku bio obukao u - ovčije runo. Jednostavno, što bi se sada moderno reklo: Belka je imala kovrdžavu periku da je ne prepoznaju. A zna se da je samo jedna takva koza dovoljna, pa da krene invazija. Da je to tako potvrđuje i činjenica da je 1962. godine na spisku komisije čak 100 domaćinstava koji imaju od jedne do četiri koze, što je bila katastrofa neslućenih razmera i jedna neviđena neposlušnost za ondašnje vreme. Neki Miloš iz Kosatice bio je zabeležen kao nepopravljiv: imao je čak 11 koza- ilegalki pa je dobio i 20 dana zatvora. Odluka Narodnog sreskog odbora nije se poštovala u Matarugama, Seljanima, DŽurovu, Kučinu, Zvijezdu... I pre 30 godina... Indikativan nadnaslov: “Koze i paragrafi” uz naslov: ”Po treći put iz početka”. Naime, posle svih potera, kazni, zatvora, globa, bazanja po pećinama, otkrivanja kamufliranih ilegalki sa perikama, njušenja i osluškivanja - skoro 20 godina posle donošenja zakona i odluka - ustanovljeno je da u Prijepolju ima 573 koze! Samo tri godine ranije revnosni činovnici su obnarodovali da su koze potpuno likvidirane. Ali podaci su bili neumoljivi. Za tri godine koze su izašle iz ilegale i stekle pravo građanstva! Rekord po broju koza koje nisu htele u ilegalu držao je pre 30 godina brodarevski kraj u kome je prebrojana polovina od spomenutih koza. U centru Prijepolja viđeno je 5, u Zalugu 15, a u Dušmanićima 6. Za nekog Leku iz DŽurova se tvrdilo da ima, istina, samo 4 koze ali ze zna da krije još 11 jarića. Tako je počela treća kampanja za uništavanje koza, kako rekoše tih “večitih grešnica”. A, opet, mnogi su se smeškali misleći da će se malo talasati, pa će vlast opet zaboraviti i na paragrafe i na koze... 1993. godine odbornici prijepoljske opštinske skupštine doneli su Odluku o zabrani držanja domaćih životinja na području grada. Koze i koke su, pak, šetale po gradu, meketalo je iz podruma uglednih kuća, napasale su se “smrduše” svuda po zelenim javnim gradskim površinama, dok se nije stiglo i do stada. Tada se, onako potiho govorilo: “Šta ćeš, narod se snalazi, sankcije su, nema se...” Koze su tako postale zanimljiva vrsta koja je ušla u priču o jednoj rastegljivosti, savitljivosti, dovitljivosti, tvrdoglavosti i otporu. Tako, 1999. godine imamo jariće koji veselo trčkaraju i pasu po “đul-baštama” uglednih gradskih kuća. Imamo i jednog pravog Pana ili Satira koji svakodnevno, u senci bagrema, svira svojim kozama na frulici, odmah tu preko puta modernog naselja Stadion. Imamo i ozbiljne “farmere”, u uniformama kozara koji svoja stada napasaju šetkajući magistralnim putem bez uznemiravanja. Samo nema čuvenog jarca. Taj Zinin jarac kuda bi prošao, oblak specifičnog mirisa, dovoljan da ubije nekoliko osetljivijih osoba na licu mesta, širio se po vitalnim delovima “stare dame”, to jeste čaršije i “nove dame”, dole ispod čaršije, ko (da izvinete) parfem iza pojedinih dama koje se kreću istim ulicama. Jeste, nema jarca u poslednje vreme. Ostale su koze. U velikim količinama. Očekuje se da Komisija kaže svoje. I prebroji. Indira Hadžagić
|
| < prethodni | sledeći > |
|---|
Vremenska prognoza
| ||
Kursna lista
Anketa
Mesečni horoskop
Dr. Love
Emisiju Telenor DR. Love možete slušati ponedeljkom od 17-19h.
Poruke se šalju na SMS broj: 069/2444-789.
Chat
Nagradna igra!
Ko je prisutan?
Imamo ukupno 2585 član/ovas registrovanih članova.
Statistika
OS: Linux mPHP: 5.2.6
MySQL: 5.0.51a-community
Vreme: 06:18
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
članova: 2585
članaka: 232
Web linkova: 4
Posetioca: 197918
Mali oglasi »
Žute strane »
WebMail »
TV program »
Adresar »
Copyright © 2004 - 2008 Prijepolje Online - Internet Portal Grada Prijepolja. |
Privatnost
| Uslovi korišcenja |
Impressum
Navigacija: Naslovna |
Registracija |
Pošaljite vest
Izrada i dizajn:
Demir Podbicanin (CMS v1.1)
