Priboj u XIV vijeku Istorija Priboja i njegove okoline bogata je dogadjajima koji su se ovde zbivali u danima burne istorije na¹ih naroda. Ne zna se taèno kako je i kada Priboj nastao, ali se smatra da je podignut jo¹ u srednjovekovnom periodu od tada¹njih feudalaca kao èetvorougaoni zidani grad Jagat na padinama planine Biæ. On je u mnogim srednjovekovnim putopisima opisivan kao utvrðenje i vojnièka za¹tita i nazivan i kao: Pribon, Priboj, Bi¹æanski grad i dr., a to potvrdjuju i dana¹nji ostaci grada na vrhu Malog Biæa. Smatra se da Priboj postoji jo¹ mnogo pre 1418. godine kada se pominje prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg.Kasnije se pominje u Povelji kralja Fridriha III iz 1448. godine, zatim 1463. godine u jednom putopisu pominje se Priboj u nahiji Dobrun, a drugi put 1485. kao sedi¹te istoimene nahije.

Potpunije podatke o Priboju, kao gradu, dali su Benedikt Kuripe¹iæ, slovenaèki putopisac koji je prolazio kroz Priboj 1530. godine, i Evlija Èelebija koji je boravio u Priboju 1662.godine. Povoljan strate¹ki polo¾aj donosio je Priboju brz privredni razvoj, ali i velika ru¹enja i razaranja: ru¹en je u vreme turskih osvajanja, ru¹ili su ga Austrijanci u XVII vijeku, goreo je 1809.godine, a stradao je u vreme Balkanskih ratova, zatim u Prvom i Drugom svetskom ratu. Iako pro¹lost Priboja nije dovoljno isrta¾ena, zna se da na ovom prostoru odvijao veoma intenzivan privredni i kulturni ¾ivot. Nedaleko od Priboja, u naselju Jarmovac, nalazio se praistorijski rudnik bakra, jedan od retkih ju¾no od Save i Dunava. Dokaz za ovo su i jo¹ postojeæa rudarska okna, za koje pisani izvori a i predanje govore, da je tu, jo¹ za vreme Rimljana, kopana i topljena bakrena ruda. Rudarsko okno, unutra sa zidovima prepunim ¹alitre, koji nisu ni vijekovi ni milenijumi zatvorili dokazuje praistorijsko postojanje. Rudarski èekiæ, pronaðen ba¹ ovde i jo¹ neki znaci govore da je tu postojao jedan od svega nekoliko rudnika samorodnog bakra, otkrivenih do danas. Nedaleko od Priboja, na oko 5 km, nalazi se Pribojska Banja, poznata po lekovitosti termomineralnih izvora jo¹ iz rimskog doba. Njeno ekolo¹ko bogatstvo, njen prirodni, otkriveni i neotkriveni, a za ljudski ¾ivot, neophodan, potencijal, a posebnu izuzetnu lekovitost terba bolje prikazati i izvuæi iz anonimnosti, i svrstati je meðu znamenitosti Priboja. U zemlji ispod banje i njene ¹ire okoline, le¾i ogromna prirodna akumulacija èiste hladne vode (Murtenièko jezero). Takoðe, ispod te akumulacije, na preko 900 km2, le¾i jezero tople vode, temperature oko 60°C. Inaèe termalni centar je smesten na samom izvori¹tu banjskog potoka "jaza", koji snagom preko 43 l/sec izbija iz male peæine, a temperatura vode na izvoru je oko 38°C. Jedna od prvih analiza je vr¹ena 1878. godine u Beèu i od tada se ubraja u vrhunske svetske termalne izvore. Banja je imala va¾an geostrate¹ki polo¾aj i svojim znamenitostima, predstavljala ranije mnogo vi¹e, nego sto je to danas sluèaj. U okolini sela Krajèinoviæi su prilikom novijih iskopavanja pronaðeni predmeti materijalne kulture iz helenistièkog i keltskog doba. Priboj danas Svoj procvat i burni privredni razvoj Priboj je do¾iveo tek posle Drugog svetskog rata. Tada je izgraðen èitav jedan novi grad sa jakom indusrijom koji je tada mo¾da posle U¾ica, u na¹em kraju, bio najjaèi industrijski centar.Tada je podignuto vi¹e ¹kola osnovnih i srednjih, jedno vreme je postojala i vi¹a ¹kola, drugih obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata , stanova u dru¹tvenom i privatnom sektoru itd. Priboj je poznat i izvan granica na¹e zemlje zahvaljujuæi autobusima i kamionima Fabrike automobila FAP, izgraðene 1953. godine. Meðunarodne sankcije i ekonomska kriza zaustavile su saradnju sa vodeæim svetskim firmama u automobilskoj industriji, pre svih "Mercedesom". Uz FAP se razvijao i industrijski kompleks "Poliester" koji proizvodi predmete od plastiènih masa i delove za automobile.

Hemijska industrija "Epoxid" uspela je i u godinama krize da sacuva solidnu poziciju na tr¾i¹tu. Bez obzira na lo¹u situaciju, u poslednjih nekoliko godina su izgraðeni znaèajni objekti za grad kao ¹to su sportska dvorana, novi most i dr. U Priboju je u nekom skorijem periodu otvoreno nekoliko novih ugostiteljskih obejekata u kojima se zabavljaju ne samo mladi iz Priboja nego ovde dolaze i Prijepoljci, Novo Varo¹ani i mladi iz drugih mesta. Sport u Priboju je uglavnom vezan za Rukometni klub Epoxid, koji je bio prvoliga¹, zatim je znaèajan i Fudbalski klub FAP, kao odbojka¹ki i ko¹arka¹ki klub. Atletièari pribojskog kluba su uèestvovali na mnogim na¹im i internacionalnim takmièenjima, na kojima su ostvarivali znaèajne rezultate. ©ahisti kluba iz Priboja su takoðe uèestvovali na domaæim i na svetskim takmièenjima i neki od na¹ih ¹ahista su dobijali zlatne medalje. Kulturna de¹avanja u Priboju poslednjih godina su malo umanjena, ali moraju se pomenuti Limske Veèeri poezije koje su prerasle u manifestaciju. U organizaciji galerije Spirala, koja je poèela sa radom pre nekoliko godina, odr¾ane su brojne izlo¾be, kao i samostalne izlo¾be koje se odr¾avaju veæ du¾i niz godina u organizaciji Doma Kulture. Zavr¹en je i obnovljen zavièajni muzej za koji se smatra da na na¹im prostorima ima veoma velike arheolo¹ke, istorijske a pre svega etnografske vrednosti, bitne kako za na¹ narod tako i za na¹u kulturu. jos bitno za Priboj je da ima u starom dijelu grada jednu dzamiju i jednu na brdu iznad novog dijela grada. inace na teritoriji Priboja ima 6 dzamija.