Naslovna 
Prijepolje Poznate ličnosti Seid Halilović
Prijepolje Poznate ličnosti Seid Halilović | Seid Halilović |
|
|
|
| Autor Demir Podbićanin | |
| 21.02.2008. | |
|
Rođen sam u Prijepolju 1980. godine. Još kao veoma mali dečak voleo sam da se nađem u nekakvim verskim ambijentima. Sve počinje, u stvari, sa mojim ocem, koji je dugo živeo u Sremskoj Mitrovici, a kad se vratio ovde, u svoj zavičaj, bilo mu je zanimljivo to duhovno, koje nije mogao susresti tamo gde je odrastao. Kaže se da je duhovnost uvek prisutna u čoveku. Može nekad da bude budna, a nekad u dubokom snu, ali takva duhovnost probudiće se uvek u vama kada se nađete u ambijentu koji može biti od uticaja. To se dogodilo i mom ocu. Ja sam bio njegovo prvo dete i išao sam svuda sa njim, pa i na verske manifestacije. I kad se nađem na takvim skupovima, mene, dečaka od pet godina svi pohvale i meni bude milo. Pa, ipak, rastao sam u okruženju vršnjaka, bio sam odličan đak, tačnije do šestog razreda osnovne škole, koju sam pohađao u OŠ "Vladimir Perić Valter" nisam imao ni jednu četvorku u knjižici, pa mi je to bilo čak pomalo i dosadno. Voleo sam naš jezik i književnost, ali i muziku i umetnost. Upravo kad sam završio taj šesti razred, Kulturni centar Islamske Republike Iran, organizovao je u Novom Pazaru jedno takmičenje u melodičnom učenju svetog teksta časnog Kur ana. Ja sam na tom takmičenju bio prvi i direktor Kulturnog centra mi je ponudio dalje školovanje u Iranu. Moji roditelju su to prihvatili i ja i moja porodica (imam i dva mlađa brata) preselili smo se u Iran. Nije mi bilo teško jer sam se brzo uključio u sistem življenja i veoma brzo savladao persijski jezik. Bilo mi je potrebno samo 4 meseca. Naše prebivalište bio je grad Kom. To je verski centar, udaljen 130 kilometara od Teherana. Kad uđete u taj grad, kao da ste ušli u nešto što se sasvim razlikuje od svega što ste do tada videli, kao da prelazite iz faze svetovnog u sveto. Živeti u tom gradu - to zahteva zaista veliku ljubav prema svemu što ja mogu nazvati uzvišenim. To je religija kao nauka, a ne više nekakva emotivna privrženost svemu onome što možemo nazvati religijskim principima. Kom je grad-univerzitet i svi stanovnici toga grada ili 90 odsto su u školama, donosno na studijama i sve su to religijske studije. Tu dolaze ljudi iz celog sveta. Dešavalo mi se da imam u odeljenju jednog iz Nigerije, drugog iz Pakistana, pa Japana, Kine, Argentine... Zaista, jedan prelep spektar koji liči na jednu međunarodnu zajednicu u malom. Lepo sam se navikao, ali moram reći da meni prirodno pripada moj kraj i on se ne može zaboraviti. Tek kad odete, zavolite Prijepolje. Dakle, rodni kraj je ono što čoveku prirodno pripada. A ono što privlači studente u Komu, to nije prirodna snaga, to je uzvišena snaga ali koja vas ne može privlačiti do kraja života. Ona vas može privlačiti dok studirate, a posle čovek poželi da se vrati svojoj zemlji. Ali moje školovanje u ovom gradu se nastavilo, završio sam preostala dva razreda osnovne škole, a onda upisao srednju medicinsku školu. Uporedo sa tim, ja sam pohađao i religijsku nastavu. Prvo sam završio nižu školu (Medresa), a potom Fakultet islamske kulture i nauke. Morao sam četiri godine da idem u školu i pre i posle podne. Recimo, pre podne u medicinsku školu, a po podne na fakultet, pa izađem iz kuće u 7 sati ujutru a vratim se u 8 naveče. I tek tada počinje učenje. Meni je to bilo zanimljivo jer da sam išao samo u jednu školu bilo bi mi dosadno, a u društvu uvek nešto naučiš. Diplomirao sam uporedo na medicinskoj školi i na fakultetu. Rezultati su bili zadivljujući. Ne, to nije uobičajno. Neću reći da je nenormalno, ali je nadnormalno! To jeste preteško. Recimo, ja sam sve četiri godine u srednjoj školi imao persijski jezik i književnost i to je meni tako išlo da sam sve četiri godine imao ocenu 20, a ocene su od 0 do 20! I bio sam jedini u školi sa tom ocenom. I moje druge ocene nisu bile nikada ispod 17. To jeste retkost. A na fakultetu sam učio i morao dobro savladati arapski jezik jer se na fakultetu koriste persijske reči samo kada se radi o nenaučnoj terminologiji. često sam čak i Irancima objašnjavao neka značenja perijskog jezika i moji profesori su bili fascinirani tim mojim znanjem. E, sad, što se tiče žena... Moram reći informaciju da se na fakultetima u Iranu školuje 60 odsto studentkinja i 40 odsto studenata! Osnovne i srednje škole su odvojene, a na fakultetima se nastava pohađa zajedno, osim na Fakultetu islamskih nauka, gde je takođe odvojena. Sa ženama se nisam družio u školi, a komunikacija je dozvoljena ako ona može biti definisana u okviru obredoslovnih zakona muslimanske religije. U Iranu se do tančina sprovodi verozakon i način komunikacije koji ovde ne možete susresti. Možete videti da se zajedno ode u bioskop ili na kafu ali u Komu, to je nemoguće videti jer je to blagosloveni grad od davnina, tako da ni omladina ne želi porušiti ono što se naziva svetim. Mi moramo porušiti predrasude. Jasni su principi muslimanskog verskog zakona po pitanju odnosa polova. Iran je od 1979. godine, kada je postao Islamska Republika bio zatvoren, jer vi morate videti ko vam je prijatelj a ko neprijatelj, a pretežak je zadatak videti neprijatelja u odori prijatelja. Danas je Iran zemlja koja prihvata svaki dijalog. Religija ne može učiniti zemlju zatvorenom, već samo u nju može uneti mir, spokoj i sigurnost, a nikako ne može naneti zlo ukoliko se na ispravan način upražnjava. čak i kad nisu svi verujući pripadnici većinske vere, jer sve vere u svom zajedničkom korenu imaju taj smiraj. Tu mislim na religiju kao nauku, kao znanje, bilo da je islamska, hrišćanska ili judaizam. Najveći problem je kad se vera ne poštuje iz neznanja. Imao sam 20 godina kada sam upisao postdiplomske studije. Na prijemnom ispitu, među 200 kandidata bio sam - drugi! Odmah sam se opredelio za smer islamske teologije, filosofije i gnoseologije. To je smer koji zahteva najveće ocene na prijemnom. Važno je za studenta da ne čita knjige samo iz jednog izvora jer će tada biti jednostrana osoba. Tu je Istok, tu je Zapad, tu su orijentalisti, okcidentalisti, filosofi, teolozi, teozofi, pravnici - sve su to razne struje i različiti domeni poimanja celokupnog univerzuma, poimanja religije kao nauke. čovek sve to mora imati na umu i poštovati sve te domene. čitajući autore sa Zapada, došao sam do zaključka da zapadnjački nivo našeg razuma izgleda da zahteva od nas da religiju shvatimo kao teozofiju, kao nešto uzvišeno. Islamska filosofija je meni bila zanimljiva jer sam osetio da je ona ponajpre potrebna nama na Zapadu. Ja sam rođen, odrastao i želim živeti na Zapadu ali jedna veoma važna stvar je ovo: ako u svojoj zemlji želimo govoriti o religiji, bilo da je to islamska, hrišćanska ili judaizam, moramo napraviti granicu između onog što jeste religija i onog što je nacionalna tradicija. Ja imam pravo da svojoj zemlji prezentujem religijsku tradiciju ali nemam pravo da ovde sprovodim nacionalnu tradiciju zemlje u kojoj sam studirao jer bi to značilo pogaziti ono mnoštvo koje je stvoreno. Ako je bilo najbolje da svi imamo tu jednu nacionalnu tradiciju - zašto je onda nemamo? Zašto smo stvoreni kao razni narodi? Mi moramo religijsku tradiciju prilagoditi naconalnoj tradiciji, a tradicija koja je sačuvala svoje bogatstvo nema ništa negativno. Ako sam student islamskih nauka, moj zadatak je da prezentujem bogatstvo verske tradicije, a bogatstvo religije i jeste u tome da se može prilagoditi svim nacijama. Da, ja jesam mlad. Imam još dve godine do završetka posdiplomskih studija. Ja ću uvek ići napred jer kaže priča: čovek je bio veoma mlad, a bio je u vodama znanja i imao je dosta neprijatelja, osoba koje su mu bile ljubomorne. I sad, te osobe su protiv njega pričale na raznim mestima, gde on nije bio prisutan. Prijatelji mu kažu - zašto se ne suprodstaviš, da narod zna da si ti u pravu. A on je odgovorio: "Ja idem svojim putem. Idem napred. Oni me guraju, i ja sam sve brži i brži. Ako bih se ja povratio ili okrenuo njima, onda bi me oni tako gurnuli da bih ja pao na leđa i više ne bih mogao da idem napred"! Tako ću ja uvek ići napred, a uzvišeni Bog će mi, ako su moje namere iskrene, u tome pomoći. Uzvišeni Bog će pomoći svima onima kojima su namere uzvišene, usredsređene ka nečemu što mogu nazvati božanskim principom. Pribeležila: |
| < prethodni | sledeći > |
|---|
Vremenska prognoza
| ||
Kursna lista
Anketa
Mesečni horoskop
Dr. Love
Emisiju Telenor DR. Love možete slušati ponedeljkom od 17-19h.
Poruke se šalju na SMS broj: 069/2444-789.
Chat
Nagradna igra!
Ko je prisutan?
Imamo ukupno 2627 član/ovas registrovanih članova.
Statistika
OS: Linux mPHP: 5.2.6
MySQL: 5.0.67-community
Vreme: 12:00
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
članova: 2627
članaka: 235
Web linkova: 4
Posetioca: 280248
Mali oglasi »
Žute strane »
WebMail »
TV program »
Adresar »
Copyright © 2004 - 2008 Prijepolje Online - Internet Portal Grada Prijepolja. |
Privatnost
| Uslovi korišcenja |
Impressum
Navigacija: Naslovna |
Registracija |
Pošaljite vest
Izrada i dizajn:
Demir Podbicanin (CMS v1.1)
