Naslovna 
Prijepolje Tekstovi Zavod za urbanizam
Prijepolje Tekstovi Zavod za urbanizam | Zavod za urbanizam |
|
|
|
| Autor Demir Podbićanin | |
| 21.02.2008. | |
|
Trideset godina Zavoda za urbanizam i projektovanje u Prijepolju Ljubomorni Čuvari lepote grada · Priča o Zavodu priča je o gradu · Siluetu Prijepolja koja mu je od prirode data i graditeljsko nasleđe upakovali u novu-staru varoš · Grad pun izazova za graditelje-urbaniste Polimlje 1940 Jedna kuća u Prijepolju napunila je leta 1999. trideset godina od kada se brine o izgledu svih ostalih kuća prijepoljskih. Ordinira nad gradom. Stara se o njegovoj lepoti i duši. Slavljenik je Zavod za urbanizam i projektovanje. Ustanova čiji je osnovni zadatak izrada urbanističkih planova i projekata, izrada investiciono-tehničke dokumentacije i tehnički nadzor. Priča o Zavodu zapravo je starija od njegovih 30 godina. Vodi nas u 1962. kada je u SO-e Prijepolje, na mesto odgovornog referenta za urbanizam, prvi put postavljen jedan diplomirani arhitekta. Bio je to Zvonko Kuburović, prvi direktor kasnije formiranog Zavoda koji se na čelu ove ustanove nalazio skoro do njegovog 30. rođendana. Opštinska služba kasnije je kompletirana sa jednim arh. tehničarem i geometrom, potom je zaposlen još jedan diplomirani arhitekta. Nakon donošenja rezolucije u SR Srbiji o urbanizmu, a na osnovu dotadašnjeg rada urbanističke službe SO-e Prijepolje, u leto 1969. godine delegati opštinske skupštine su, na predlog Saveta za urbanizam, doneli odluku o formiranju samostalne ustanove - Zavoda za urbanizam i projektovanje. Na dan formiranja Zavod je imao tri radnika: dvojicu dipl. arh. i jednog arh. tehničara. Tridesetak godina kasnije, ova ustanova broji 13 zaposlenih od kojih su 10 u struci. Kroz Zavod je u protekle tri decenije prošlo ukupno 39 radnika, uglavnom stručnjaka različitih profila. Priča o urbanističkom razvoju grada seže još dalje od pomenute 1962. godine. Do prvog prijepoljskog urbaniste i slikara Milana S. Minića (Prijepolje 1889 - Beograd 1961). Solunski borac i pariski đak, projektant i vlasnik prestižnog beogradskog hotela „Mažestik“, te autor više reprezentativnih građevina širom Srbije, M. Minić je, preuređenjem starog turskog hana na Sarač potoku o porodičnu kuću 1928. godine, dao obrazac brižljivog odnosa staro - novo. Prvi urbanista je rodnom gradu 1933. podario zvonik u porti crkve Sv. Vasilija Ostroškog koji je i danas svojevrsna urbaanistička dominanta i prepoznatljiv likovni znak u panorami grada. Milanov sin Oliver, takođe poznati urbanista, doktor arhitekture i profesor na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, autor je prvog regulacionog plana grada Prijepolja. Prijepolje spada među malobrojne gradove u Srbiji koji su vrlo rano, 1952. godine, dobili svoj urbanistički plan. Ta nit struke povlačila je važne konce - kako u odnosu na gografski položaj i konfiguraciju terena urbanistički razvoj grada ukomponovati sa njegovim bogatim kulturno-istorijskim i graditeljskim nasleđem. - Od početka svog profesionalnog rada, od te 1962. godine, svest da je moj grad jedan od najstarijih srpskih gradova, da je to trg manastira Mileševe koja je tada bila predložena za upis u listu svetske kulturne baštine, izazivala je iskreno strahopoštovanje prema gradu i radu na njegovom uređivanju. Taj osećaj je postajao sve jači i svesniji kako je čovek sazrevao kao profesionalac i koliko se brže oslobađao nekih dogmi moderne arhitekture i ideoloških zabluda „da sve što je staro treba rušiti“, priča dipl. arh. Zvonko Kuburović koji je posle 36 godina rada na urbanističkom razvoju Prijepolja otišao iz svog grada. - Mislim da smo moje kolege i ja, na vreme i od početka, imali osećaj za meru ovog grada, te da ako smo nešto postigli, postigli smo zahvaljujući tome. Prijepolje nije urbanistički „lak grad“, ali je zato bio izazovan grad za svakog graditelja-urbanistu. Priroda ga je obdarila sa dva najlepša motiva, mislim na stari grad, sa dve divne reke: Lim i Mileševku i njihovo ušće. Ako smo nešto vredno uspeli da sačuvamo, to je to bogatstvo grada - te naše reke. Kada i ako dođu srećnija i bogatija vremena i kada reke i njihove obale zažive punim životom, u toj budućnosti će se videti koliko je značajno to što smo sačuvali i to koliki smo problem ostavili sa privremenim objektima na levoj obali Lima. A ako grad posmatramo u celini njegove teritorije, njegovu južnu aglomeraciju: Župu, Ivanje, dolinu Seljašnice i tu su zahvalni izazovi za uređivanje i vrlo pažljivu izgradnju tih toplih dolina i prostranih polja. Naravno, stara čaršija i Polje ostaju dva najaktuelnija i najodgovornija zadatka prijepoljskih urbanista - izvanredno zahvalna da se neke stvari poprave u staroj čaršiji i da se u Polju izgradi „novi-stari grad“, ističe arh. Kuburović. Prijepolje slovi za urbanistički uspešno osmišljen grad. Putnici namernici i gosti bez kurtoazije ističu njegove lepote, stručna javnost odaje priznanje njegovim arhitektama. Brojna laskava priznanja, i zvanja, dobio je u proteklih 30 godina tim Zavoda za urbanizam i projektovanje. Pomenućemo samo najsvežije: Zavod u Prijepolju je od Ministarstva građevina Republike Srbije dobio licencu i za projektovanje i za urbanizam koje danas poseduje samo mali broj projektantskih organizacija u Srbiji. Na Šestom salonu urbanizma u Nišu, 1997. godine, Zavod je za svoj projekat u kategoriji „Duh grada“ dobio drugu nagradu. Iste godine, na savetovanju Centra za planiranje urbanog razvoja u Beogradu, na temu „Gradovi na vodi“ u radu „Prijepolje grad-reka“ izrečeno je puno pohvala za urbani razvoj našeg grada. U reprezentativnoj knjizi „Kuća i varoši u oblasti Stare Raške“ arh. Jovana Krunića Prijepolju je posvećeno čak 25 strana i - korice. Na naslovnoj strani nalazi se zaštićena stara kuća Hadžipetrovića (sada Cvijovića), a na poslednjoj strani korica Krunićev crtež glavne prijepoljske ulice. Zasluga je stručnjaka Zavoda i to što su urbanim, zavodljivim ogledalom grada „uvukli“ u arhitekturu mnoge mlade. Preko 50 Prijepoljaca do sada je završilo ili studira arhitekturu, što je zavidan broj u odnosu na broj stanovnika. Istina, najveće interesovanje mladih za upis na studije, odmah posle Medicinskog, vlada na Arhitektonskom fakultetu. Ovu pomodnost profesije, čini se, prati i nerazumevanje njene suštine. Arhitektura jeste umetnost, možda najznačajnija od svih, s obzirom da je gradnja kuće jedna od prvih čovekovih kreacija. Ali ona je najmanje estradna lepotica kojoj se samo dive. Ne vidi se težak posao arhitekata u dodiru sa zemljom, kamenom, betonom, ono što ne podrazumevamo samo „beli mantil“. U „kreiranju“ kreacija arhitekata utiču i mnoge nedorečene stvari kao što su odnos umetnosti i tehnike, talenta i znanja, baze i nadgradnje, politike i struke, profesionalnog i materijalnog. U tom svetlu, o aktuelnom trenutku Zavoda za urbanizam i projektovanje vd direktora dipl. arh. Zoran Rajić kaže: - Naš aktuelni trenutak, u najkraćem, sličan je mnogim kolektivima, jer nam je okruženje isto. Otežani uslovi poslovanja, nedostatak novca i slično, su teškoće sa kojima se suočavamo i protiv kojih se borimo. Od godina koja je na steku očekivali smo odgovore na pitanja „dokle smo stigli?“, „gde smo sada?“ i „šta dalje?“. Ona su bila logična za godinu u kojoj je Zavod navršio tri decenije postojanja i neko „podvlačenje crte“ se nametnulo. Do odgovora smo došli. Iz bogate prošlosti Zavoda sve teškoće i ružne događaje ostavili smo prošlom vremenu. Veliki rad i dela, ne treba biti lažno skroman, sadržani su u rečenici „Prijepolje je lep grad“. Naš udeo u tome nije mali i ponosni smo na to. Sa ovakvim zaleđem, okrenuli smo se novom vremenu, svetu oko nas i našem mestu u njemu. Rada se ne plašimo, a želja za novim dokazivanjima je prisutna. Mislim da smo dobar i zdrav kolektiv koji je izdržao mnoge teškoće zajedno. U vreme NATO agresije niko iz Zavoda nije otišao. Delili smo, strahove i nade naše zemlje i grada, uzeli učešće u obnovi koliko smo mogli. I na to smo ponosni. Sa dosadašnjim poslovnim partnerima i investitorima imamo dobre i korektne odnose, želimo da ih negujemo kroz profesionalnost, stručnost i fer poslovanje. Ista linija vodilja je, uz postojeće reference, temelj za pojavljivanje na novim tržištima za nove poslove i nove prijatelje. U Prijepolju smo ostavili najdublji trag, ali radili smo i radimo u Novoj Varoši i Rožaju. Pojavili smo se i u Kosjeriću, uradili neke poslove, novi se otvaraju. I tu su nam ambicije i opredeljenja ista. Mislimo da pozitivna i realno zasnovana ambicija mora doneti rezultat. Sa ovim uverenjem se lakše podnose i „minimalci“ i zaostali dohodak, prisutan svuda, pa i kod nas. U Zavodu se, prirodno, događa postepena smena generacija, neke kolege su otišle u druga preduzeća. Sa njima smo u kontaktu, njihovo znanje nam treba, sarađujemo. Stigle su nam i druge snage, a biće ih još. Radimo i na tome da osavremenimo poslovanje u narednom periodu. Aktivno učestvujemo u radu Udruženja urbanista Srbije. Ali, nikada ne treba zaboraviti - pre svega smo u Prijepolju i tu želimo da ostanemo, zaključuje u jubilarnom slovu aktuelni direktor Zavoda Zoran Rajić. Zaposleni u Zavodu za urbanizam i projektovanje u novu, četvrtu deceniju rada ušli su sa starom, primarnom obavezom: da ljubomorno čuvaju siluetu Prijepolja koja mu je je od prirode data u kombinaciji reka, kotlina i okolnih brda. Da ljubomorno čuvaju lepotu grada satkanu od očuvanog graditeljskog kulturnog nasleđa i novih ambijentalnih celina. Da upozoravaju i reguju. („Ništa nije trajnije od privremenih objekata“, smatraju arhitekte). Jer , kako je upravo na otvaaranju Salona urbanizma u Nišu, kada je prijepoljski Zavod dobio nagradu za „Dug grada“, rekao je Vlada Aranđelović, predsednik Saveta salona: „Urbanizam je vizija budućeg i sačuvana lepot prošlog vremena. On uči koga može, upozorava koga treba i plaća cehove zbog onih koje ne može da urazumi“. Milan R. Cmiljanović
|
| < prethodni | sledeći > |
|---|
Vremenska prognoza
| ||
Kursna lista
Anketa
Mesečni horoskop
Dr. Love
Emisiju Telenor DR. Love možete slušati ponedeljkom od 17-19h.
Poruke se šalju na SMS broj: 069/2444-789.
Chat
Nagradna igra!
Ko je prisutan?
Imamo ukupno 2612 član/ovas registrovanih članova.
Statistika
OS: Linux mPHP: 5.2.6
MySQL: 5.0.51a-community
Vreme: 12:10
Caching: Disabled
GZIP: Disabled
članova: 2612
članaka: 235
Web linkova: 4
Posetioca: 229841
Mali oglasi »
Žute strane »
WebMail »
TV program »
Adresar »
Copyright © 2004 - 2008 Prijepolje Online - Internet Portal Grada Prijepolja. |
Privatnost
| Uslovi korišcenja |
Impressum
Navigacija: Naslovna |
Registracija |
Pošaljite vest
Izrada i dizajn:
Demir Podbicanin (CMS v1.1)
